НАСЕЉАВАЊЕ ВИЗ@НТИЈЕ - нови наставци

После подне је било блиставо и озвучено птичјом песмом. После краћег трагања нашли су дубоку рупу. Празну, само се земља осипала у дубину. Mister New Wave је покушао да сиђе, можда је благо негде са стране па треба чепркнути...  Испод његове ноге се осу грумење,  један камен полете у дубину и нестаде без шума. - ХЕЕЕЕЈ, ВИ ГОРЕ! – јекну далеки глас. – Доста копања! Ако Дабог ишанта горе, Морана ће вас однети! Сви се укочише, а Амик прошишта: - Ни речи! Доле је пећина, а улаз... - Ено га! – видео је Прекобарац усек са стране. Тихо, готово лебдећи спустише се доле.  Напред је ишао Прекобарац, Раде је мрмљао покерске бајалице као заштиту од урокљивих фаца на улазу, а Златана се прибила уз ка5ана. Mister New Wave на крају колоне разгртао грмље посуто блиставим оазама  светлости. Амик застаде да разгледа али га Раде повуче у мрак пећине, тамо су били сигурнији. После уског улаза    испред истраживача се испречи искричава електронска мрежа. С

V - БАЛ КАНКАН - ЉУБАВ И КАЗНА Сутрашњи дан посада Арга је одредила за дан одмора. Завукли су се у притоку Дунава које није било на карти - блистава речица која је током векова нестала. - Зато је нестала – примети Амик. – Оваква лепота не подноси координате. - У тој лепоти – подсетила их је Златана - жене и деца гледају ове знаке и - плачу. - А ова срца? – упита ка5ан. – Не сећам се... - Ја сам их додала – објасни Златана. – Да текст буде лепши. - Није писмо – закључи Прекобарац. – Тих десет бројева и понеки знак се смењују, умножавају, спајају, раздвајају... - Тако шанкери бележе попијена пића – примети Раде. – Ево видите: 1  2  3  4  5  6  7  8  9 234     6  9  1     578 - Први ред је: шта све имамо у шанку. Други ред, средина: шта препоручујемо. И сада, гост 6 попије две, па три, па још једну..    6*>  ~99~    *1 6**>> -999~  <@*1 6**>>> -<9~ <@**1 6**><**9      <@**1  ***69  / <

У даљини, на Дунаву испред Арга , тамнело се нешто велико. - Острво са цариницима Жуки-боја ? – нагађао је MNW . - Гусарски брод – био је убеђен Раде. – Са тамним једрима. - Сада тачно знам где смо – објави ка5ан. – То је вечити дунавски зуб, стена Бабакај! - Место са највише прича и легенди. Ту пламенске старосте везују девојке и момке који прекрше наредбе или обичаје. Осматрајте, можда ћемо наћи неку њихову жртву. Стена је била празна, са неколико дебелих конопаца побелелих од сунца. - То су Словени код којих смо већ били? – питала је Златана. - Понеко од њихових унука. Остали су прешли Дунав и населили се на путу ка Солуну. - Ка Солуну? – забринуто упита Амик. – Сећате се, то им је био план. Они  глобализују Балкан у велику, свесловенску насеобину. - Великословени? – преслишавао се Прекобарац. – Великосрби, то постоји.  Великохрвати, наравно. Великоцрногорци такође, настали су Великих Старосрба. Постоје и Великобањичани, из Велике Републике Бањица. Али Вели