Султан ме је примио мало прочитао а више гледао визуелни роман «Насељавање Византије» и одлучио да ме, за почетак, спусти на земљу. – Ако мислиш да је визуелни роман неки велики новитет, много, много грешиш. Ја тога имам пуну полицу и три сефа. – Немогуће! – згранух се. – Па знао бих… – Ви, писци, заћорите се у своје дело, као да ништа друго не постоји. Ево, види ово – Зар то није визуелни роман? Па ово: и ово – Али, величанство – најзад сам дошао к`себи. – То није исто! Мој визуелни роман обухвата 1002 екрана и ради на најмодернијој E - BloG - Hight - Art - Tecsh ВиЗиоЛогији! Видите, ви сваку страницу морате посебно да отварате или одвијате. А моје странице су тако издресиране да искачу пред вас на мали покрет прста. Саме, као артисткиње у циркусу, вољне да вас забаве. – И ти си све, та 1002 екрана, тако издресирао? – Све! Остао је још мало, и готов сам. – Можда и јеси готов, видећемо – одговори султан загонетно ме посматрајући...
Коментари
Постави коментар