ДВЕ ВОДЕ ДУНАВА И ПОЛИЦАЈЦИ - 88 наставак романа

Сутрадан, «Арго» је рано запловио јер су сви преспавали на броду. Са кеја, махало им је неколико шетача кућних љубимаца и комплетна јутарња смена кафића «Код Јужне Капије».
- Брзо се вратите! – довикивали су.
- Вратићемо се! – обећао је Раде. - А ви попуните залихе!
- Хвала на подсећању! – одмахивао му је шеф и одмах наредио: - Преполовите наручена пића, неће толико требати.
- И нове амрелчиће за коктеле!! – довикивао је Раде већ из даљине.
- Молим? – упитао је шеф збуњено. - Анђелчиће???
Раде је немоћно одмахнуо руком: - Чим макнем, они почну да греше!

Сава је искрила на јутарњој измаглици. Два запењена набора раздвајала су се пред прамцем и ширила у моћан траг који је љуљао обале. Пред њима су се отварала два неба између којих су летели.

Капетан 55 је осмехнуто и самозадовољно гледао сапутнике, више него на реку испред брода. У зубима је стезао повећу лулу. Био је непушач, али... Капетански ритуал је то захтевао.

Амик је фурњао из своје огуљене лулице, распаљујући овлажен дуван у њој. Вишедеценијска навика је то наређивала.

- Свака река има две воде - тумачио је ка5ан. - Она на средини увек је бржа од оне поред обала.

- Успоравају је усидрени сплавови? - нагађао је MNW.

Ка5ан га одсутно одмери и настави: - А тамо десно, видите оне вртлоге? Ту почиње ушће. Бистрија вода је Сава, а она сиво-браон је Дунав. Пун наплавина и муља.

- Наравно - промрмља Амик преко луле која се таман распалила - кад за собом вуче целу европску историју.

- На ушћу су две одвојене реке, воде се измешају тек после.

- Баш сам то хтео да кажем - јави се Раде. - Није тамо где јесте, већ је тамо где није!

- Све по два - значајним гласом примети Златана. - У паровима. Закон природе.

Амик изваја убедљив, јединствен дим из луле, али то нико не примети.

Брод благо поскочи, као да је налетео на гомилицу шљунка.

- Ушли смо у Дунав, рајски, а сада европски - објави ка5ан 55.

- Зато на њему има "лежећих полицајаца» - климну Раде са разумевањем.

- Први - одбројавала је Златана. - Сада ће други, његов пар!

Брод још једанпут поскочи.

Златана победоносно погледа око себе, а Амик се сумњичаво загледа у ка5ана.

Он извади незапаљену лулу из уста, лако се наклони и климну Амику. Није баш све што знамо отишло са димом, значио је његов покрет.

Клизили су испод вечитог Калемегдана као по леду. Иза њих, две беле пруге лепезасто су се шириле запљускујући обале.

- Фантастично! - одушеви се Златана. - Одувек сам сањала да будем на нашем броду - и она значајно погледа ка5ана - и да ми коса лепрша на ветру.

- Ево стижу и украси за вашу жељу - и MNW показа на небо.

Одгоре, стреловито се спуштало неколико бљештавих вртлога шљаштећих боја као да су побегли са новогодишње јелке.

- !!! Чувајте се!!!  - повика ка5ан из свег гласа, а његова ритуална ка5анска лула излете му из уста.

Миливој Анђелковић

www.amika.rs

... И КОМЕНТАРИ

Дискусија са ПУЛСЕ-а, која још траје:

Snezana Moracic

miko, zreo si za MOMU barabar sa Marinom.

Amika

Može da se čita, gleda, izlaže na panoima, emituje na ekranu, izvodi na sceni…
Zanimljivo je kako se sa promenom slike pomeraju nijanse značenja.
Apsolutna varijanta bi bila da se uporedo daju dve-tri-četiri slike različitih stanja, predmeta, emotivnog naboja pa da čitalac sam…
Ali čitalac neće da bude kreativac, njemu je lepše kao potrošaču…

Škera

Odlična ideja i realizacija.
Sam Internet ima potencijal koliko i sve umetnosti zajedno.
Samo napred Miko.

milosk

Zanimljiv eksperiment, ipak se u necemu kosi sa savremenim tokovima umetnosti, a to je duzina. Kratka forma pobedjuje, kompozicije od tri minuta naspram dvosatnih simfonija iz devetnaestog veka, video spot u odnosu na osmocasovnu verziju Fani i Aleksandar, pomodni haiku prema Ani Karenjini. I heterogenost, koja lici na sastav Verdijevih opera – malo slike (kulise), malo glume (ne narocito dobre, obicno), malo pevanja, muzike, mnogo patosa i gustog smisla koji mora da stane u malu flasu…moguci stalni sukob smisla teksta i smisla slike.

Vizuelni roman i nije narocito nov, jer bi se tesko dao zamisliti nevizuelni roman, pa i najklasicniji. Morale bi da mu se nametnu konvencije (novog) zanra, u pogledu duzine. To dodje kao neka vrsta knjizevne „instalacije“, malo kabasto, ali sa vise vizuelne škrtosti moglo bi da pruzi sasvim zanimljive plodove, lude gljive.

Predlazem da se vizuelni deo ogranici na crno-belo a duzina na cetiri puta po cetiri tekst-slike. Ko prekrsi konvenciju zanra, utisnuce mu se IP adresa žaračem na čelo.

Snezana Moracic

ako sam dobro razumela, VR/vizuelni roman/ si zamislio kao jednu beskonacnu promenu koja bi trajala dok traje civilizacija, s tim sto bi se menjale tehnicke mogucnosti i to bio kao neki dokument civilizacije kroz vekove?
da li si na to mislio, ako nisi, evo ideje da je zapocnes s tim sto ja dobijam ‘royalties’

taj roman koji pisu civilizacije, svet, taj globalisticki roman bi bio ustvari manifest zivota na zemaljskoj kugli.
naravno, svako bi koristio ’svoja sredstva’ izrazavanja.

Amika

Škero, u pravu si za potencijal. Medjutim, trenutno, vizuelni roman prevazilazi mogućnosti medija, on traži slobodniji izbor slika, veće mogućnosti za obradu teksta, neograničeni prostor koji će sam da definiše, rasporedi, podeli i time otvori u dubinu. U objavljenom primeru ne smem ništa da taknem jer se pomeri i sve ostalo, pa su neke slike nezgrapne a tekst – bez mogućnosti izbora – «na zrnu pirinča», nesrazmeran u odnosu na slike…

Na sajtovima je veći izbor i lakši rad, ali – dok stekneš to znanje i veštinu prestaćeš da pišeš bilo šta osim kodova i čitaćeš samo uputstva za primenu, stara i nova.

Internet se razvija ka vizuelnom i videu, reč je za sada putokaz do slike. Interpretacija slike ne postoji, ona se podrazumeva u datom obliku i idemo dalje, ovo je najbolji od svih svetova, evo vidite slike…

Škera

Da, blog je veoma nezgodan za manipulisanje slikama.
Ali, ja sam govorio o samom Internetu kao umetničkoj formi. To je kao nekakva zona sveopšte „ljudske svesti/podsvesti“, svima na raspolaganju, a opet toliko velika da je uistinu „zona sumraka“. Umetnost zone sumraka, umetnost surfovanja, kretanja po toj zoni… Mislim da je akcenat na tome. Kretanje slično onom u beskrajnom svemiru, postoje svakakve zvezde i planete, treba tražiti i naći onu/one koja je pogodna. Duh Interneta je avanturistički duh.

Amika

“Duh Interneta je avanturistički duh” – odlično. Internet je jedini medij koji zahteva neprekidnu aktivnost, nema opuštanja i prepuštanja da te medij vodi…

Miloše, kratka forma, da, na nekoliko ekrana, pa se linkovanjem povezuje sa drugim – to i jeste ideja, ali to traži pregled cele strukture, koju dobiješ kad sve završiš, a bloG te svodi na mesečno, godišnje, poslednje…

Ima jedan «medjunastavak» pre ili posle 18. nastavka – to je ovde http://vizant.blogspot.com/2009/11/9.html
VizElInkKa kal. 9 – Točak smrti – Vizuelno Elektronsko Interaktivna priča na 9 Ekrana… Nova forma, koja je nova samo po mediju na kome se pojavljuje, ali medij formira i poruku…

Amika

Snežana, taj «VR/vizuelni roman… kao beskonacna promena koja bi trajala dok traje civilizacija» to je Internet. Kada bi povezali naše i srodne sajtove, pa sajtove koje smo linkovali, dobili bi nešto slično.

“Naseljavanje Vizantije” je pokušaj da se stvore tačke otpora u praznini Interneta, središta koja se odupiru «nomadima komercijale i varvarima duhovnosti», virtuelne stanice koje nisu zaboravile tekst, gde reč prethodni i prevazilazi sliku ili sliku stavlja u novi kontekst.

Proširenje mogućnosti i romana, i Interneta, svakako, uz moju nameru i trud da sve to ima i neku književnu vrednost.

Rezultat bi trebalo da bude (uz štampanu knjigu i CD sa punim sjajem elektronskih boja) elektronski vizuelni hipertekstualni roman na Mreži koji nastavlja da se širi, dopisuje, komentariše i povezuje sa sličnim ili kontrastnim…

www.amika.rs