LAV У ФЕНСИ ГРАДУ - 95. наставак романа и КОМЕНТАРИ
Плочу са путоказом ка5ан је опрезно положио на црвену лампу у Магленој
соби. Спојили су прсте и мочварно зелену заменио је вихор боја које су се
заковитлале око њих. Соба се претворила
у психоделични соларијум.
- И доктор Лири би нам завидео – прошаптао је Амик али га нико није
разумео.
- Пшшшт! – засиктали су. – Квариш пут у будућност...
- Ионако је руинирана...
Кошмар боја се смиривао и плава је преовлађивала: небеска, византијска,
маринска, фејсбуковска... Лампа је
три пута затрептала, утрнула и добила боју жара који се гаси.
Радознало се пожурили на палубу. Дунав је поново био сивкасто-браон а
на обали, испред њих...
- Најзад! – одахнуо је MNW. – Стигли смо у
дигиталну будућност!
- Овде сам већ био... – промрмљао је Прекобарац разочарано. – Остаћу на
броду као дежурни, а ви обиђите будућност.
- Каква је? – нестрпљиво упита Златана.
- Неиспричљива – одговорио је Прекобарац загонетно. – Само пазите,
запамтите: никако немајте размењивати LAV и ЛАВ.
- Да и њих узјашем? – враголасто је запитала Златана.
- Драга, молим те... – узнемирио се ка5ан. – Не треба све буквално схватити...
- Ми, који лебдимо на таласима љубави... – изрекла је Златана и
самоуверено изашла на празан кеј.
Испред њих је лебдела пројекција старинске зграде у загаситим ретро-бојама. Вертикале облакодера и
кула су подрхтавале као слабо причвршћене кулисе. На почетку булевара шарениле
су се фирме
Дућан органа, беба и
антиквитета – широк избор, за свачији конто!
Удружење сексица, велеграђана
и дигиталних варвара
Универз-сервис – Свеопшти Спас
За Вас
Чула се музика полетног оркестра и повремени узвици. И, чим су зашли за
угао...
... оркестар са легинарским шлемовима под диригентском палицом Осмице полетно је, у ритму добошарења,
певао LAV, ЛАВ, све је LAV и ЛАВ... Огроман трг је
био прекривен збијеном масом...
... сенки које су зането понављале рефрен.
- Да вам преведем? – услужно се понудио ка5ан.
- Ох, драги! – и Златана на очиглед свих залебди изнад плочника.
- Како је то сувишно и баш зато лепо од тебе! Ти си велики мајстор реконституције
непотребног!
- Молим? – забезекну се ка5ан.
- Нема молим! – објасни му Раде. – Каже да те воли и да ће те заувек
јахати!
Две сенке се издвојише из масе и лагано, клизећи ивицом плочника,
пришуњаше се до њих.
Доушници, помисли Амик. Неки сиви жбири.
- Купите, френдови... – прошапта први.
- ... лажан новац... – настави други. – Имамо све апоене, картице,
чекове, кредите, зајмове, уплате, отплате...
- Зашто лажан? – упита ка5ан.
- И роба је таква! – одреза прва сенка.
- Ви сте неки неупућени странци? – посумња друга
- О, сувенири! – покуша Раде да разуме ситуацију. – Али чиме да купим кад су ми руке вечно...?
- Како чиме? – зачуди се сенка, прва или друга. - Даћете ми турбо !!!LAV!!!
или
!!!ЛАВ!!!
- А може и вишеструко «Свиђа ми
се», «Волим ово», «Ти си ОООкккЕЕј!» «Прими мој LAV и ЛАВ» и тако то...
- Сети се шта је рекао Прекобарац! – шапну Амик и гурну Радета иза
себе. – Хвала господо! Имамо LAV и ЛАВ само за
своје потребе.
- Можда хоћете да вас ја uzjašem или зајашем! – грмну ка5ан а сенке побегоше у масу.
Оркестар утихну, загрмеше добоши праћени хуком масе. Изнад ње, као
подигнута невидљивим концима, уздиже се...
... и за тренутак скиде маску.
- LAV!!! – грмну један део.
- ЛАВ!!! – одговори други.
- Велики Савет Провајдера Фенси Ситија...
– поче говорник.
- LAV!!! – одазвао се део масе.
- ЛАВ!!!– одговори му други.
- ... саслушао је оптуженог аватара Ћерање
и одлучио да поменути аватар прихвати LAV и сваком френду
пошаље по три велика ЛАВ-а,
френдовима френдова по два, а свим осталим по један LAV, као и «Ја сам Океј, ти си
Океј», «Свиђа ми се», «Волим ово» и «Поклон поклона за поклањање поклона»!
Рекао сам, чули сте! LAV и ЛАВ!
Оркестар удари туш, задену палице за појас a шлемове замени
карневалским капама.
Миливој Анђелковић
... И ПРИКАЗИ
STEVAN
ŠARČEVIĆ: “O PISANJU, O LJUDIMA I O LOKACIJAMA”
…
Istovremeno sam počeo da kapiram da internet nije samo mesto gde mogu
objavljivati svoje priče, već pojava sasvim drugačija od svega što sam dotad
poznavao. Bio je to (i ostao) centar interakcije, mesto gde se mišljenja
prepliću, ponekad suprotstavljena, ponekad u harmoniji. Na to moje viđenje
presudno je uticao Milivoj Anđelković (interesantno, prezimenjak sa Radmilom
koji je daleko najvažnija ličnost u mome bavljenju pisanjem, ali na njega ću se
vratiti kasnije) sa svojim Edi-jem (naziv na kome je insistirao umesto
"blog") "Amika".
Žao
mi je što od administratora nisam dobio dozvolu za postavljanje linkova, iako
sam je tražio. Radi se o veoma interesantnom projektu.
Dakle,
tu sam zapazio jedan, za mene neobičan, eksperimenat. Kao prvo, ceo
"Edi", je na prvi pogled delovao kao slikovnica, i to vrlo haotična
slikovnica. Sve je tu bilo izmešano. Tekstovi, fotografije, crteži, linkovi,
spotovi...
Kako
pri prvoj poseti nisam obraćao mnogo pažnje na tekstove, sve mi je delovalo
maltene besmisleno. Pa ipak, zainteresovalo me je šta bi moglo biti veza među
toliko raznorodnim sadržajima.
Tu
naleteh na sledeći problem - odakle početi. Pominjali su se likovi romana,
nekakva južna kapija i štatijaznam - ali početka nisam nalazio. U stvari nešto
kao početak (po meni) bilo je poglavlje "Naslova još niotkud", ali ni
dan danas nisam siguran da li sam bio u pravu.
Baš
kod tog prvog iščitanog poglavlja zatekla me je još jedna nesvakidašnja stvar.
Na kraju teksta jednu rečenicu poglavlja dopisuje ličnost pod nikom - kao da se
nalazim na nekom forumu.
Rečenica
beše ukomponovana u samu radnju priče, za koju sam verovao da je pratim. To je
zapravo bio prvi moj susret sa onime što je poznato kao "interaktivni
roman".
Malo
- pomalo navlačio sam se na čudno pisanije i bez ikakvog redosleda stadoh da
čitam "NASELJAVANJE VIZANTIJE - vizuelno - elektronski roman na 1002
ekrana". Radilo se o vrcavim tekstovima prepunim humora sa mnogo
asocijacija na aktuelne događaje i najzad sam shvatio da su naizgled nepovezani
vizuelni ataci u stvari ilustracije teksta koji često bez ilustracija imaju
isto onoliko smisla koliko i ilustracije bez teksta. Slike i reči su
jednostavno bili neodvojivi!
Коментари
Постави коментар