ДРЖАВА-comp. ЖУКИ-БОЈА - 90. наставак романа

MNW-у се заледи осмех. Остао је сам, окружен збуњеним сапутницима. А тада му се очи раширише од изненађења – поред Арга, из воде је израњала позната особа.


-         Пра... пра... пра-пра-пра... пра-мајко!!! – замуца он сасвим функционално. – Откуд ви овде?
-         Ех, синко... – обазре се Прамајка с краја на крај кеја. – Тражим Хермеса. Још је млад, привлачи га бљесак. Ако га видиш, реци му да се већ једном довуче кући.
-         Хоћу, Пра... пра... пра-пра-пра... пра-мајко! – одмуца MNW и прискочи да помогне старици да се врати у таласе.
-         Види, кога то видим! – грмну самоуверени глас изнад њих. – Барац Преко се вратио!
Момци из обезбеђења се повукоше у страну, на ивице тепиха.
-         Опет код Жуки-боја! Јеси ли се уверио? Нема другачијег, нема бољег! Моја Држава-comp најбољи је од свих светова.
-         Путујемо – објасни Прекобарац. – Па смо свратили...
-         Значи, још тражиш? Треба и да нађеш... Уђите, освежите се.
Велелепна палата се приказа у свом сјају пред њиховим зачуђеним очима.


Огромни холови, салони, видео-сале, хидромасерске базе, базени, балске дворане... отварали су се пред њима на један покрет Жукијеве руке.
-         Величанствено! – одушеви се MNW. – Како сте све ово постигли?
-         Видите, младићу, овако је било... – замишљено ће Жуки. – Социјализам је пао на испиту до следећег рока, капитализам похађа допунску наставу и не иде му најбоље... 


- Остало је нас неколико да све спасавамо... Ја сам трговао и шпекулисао, а онда је власт озаконила похлепу...


... за оне који имају у џепу. И, све су ми узели.
-         А онда сте ви дошли на власт и... – Амик је искусно ускочио у причу.
-         Нисам толико чекао, ја сам предузимљив привредник. Организовао сам поклоне...
-         Тетка из Америке? – сугерисао је MNW.
-         Тетка? – зачудио се Жоли. – То је несигурно. Поклони бизнисмена овдашњих. Неки после смрти, а већина пре. Нека пошаст их нападне, изломи их, али, неким чудом, остане им неповређена десна рука...

... тако да су могли све да пренесу на мене... Али, понешто сам морао и да купим, и дебелоооо ме је коштало.
- Сигурно ову серију Реноара – примети Златана. – И намештај «Луј Четрнаести».
- То су такође поклони. Купио сам факултетску диплому, возачку дозволу и неколико издавачких лиценци. Да се види да нисам џулов без знања и културе.
Из даљине су чуо жамор, полицијске пиштаљке и узвици.
- Шта је то? – упита ка5ан забринуто. – Да није нешто на кеју?
- Побуна? – понада се Амик. - Имам једну одличну књигу о томе...


... «Промоција револуције», послаћу вам је.
Жуки кратко одмахну главом, ослушну и осмехну се.
- ЖУКИ, ЦАРЕЕЕЕ – чуло се скандирање. – КАД ЋЕ ПАРЕЕЕЕ!!!
- То је «суботарење» - објасни Жуки. – Сваке суботе од 12 до 14 скандирају против мене.
- То може да буде озбиљно – пророчки изјави Амик. – У «Промоцији револуције» пише...
- Јесте озбиљно – прекиде га Жуки – јер сам ја, лично, то осмислио. Прво сам на Face book-у организовао групу «Сви против Жуки-боја». Ту су се месецима договарали, и никако да се усагласе. Морао сам да интервенишем и преко поверљивих људи организујем «суботарење». 


Ту се извичу, па оду мирно у станове, на гледање телевизије. Да, баш вам хвала за све те програме које сте довели. У знак захвалности показаћу вам само срце мог великог успеха. Мој понос и дику.
И он их поведе уз мермерне степенице. Корачао је лако, у ритму далеког хора: ЖУКИ – ЦАРЕ – ДАВАЈ – ПАРЕ, ЖУКИ – ЦАРЕ – КАД ЋЕ – ПАРЕ...
Одгоре, са терасе, видела се долина оивичена маглом. Неколико десетина шарених вагончића успорено се вртело у ваздуху.


У сваком се назирала погурена људска фигура.
-         Моји саветници! – представи их Жуки-бој. – Највећи умови финансија и економије, нај-мастери свих струка. Чим ме нема, они успоре!
Жуки енергично заврте прстом изнад главе, а вагончићи убрзаше, фигуре се још више погурише.
-         Шта то раде? – запањено запита Амик.
Смишљају акције, пројекте, каматне моделе и финансијске пакете за моју Државу-comp. и остатак света. Народ ће добити све што жели, и оно што не зна да жели. Плаћаће у ратама, током следећих 100 – 200 година.
-         Толико живе? – запањено упита Амик.
Не, наравно. Таман посла. Али имају имовину, децу, унуке... Кажем вам, кад узмите државу «под своје», она постаје ваше најбоље предузеће.
- Ено Жолија! – узвикну одушевљени MNW.  – И он је у екипи.
Жоли се управо договарао са габаритним господином...


... показујући му електронску таблу са низовима бројева, процената и прихватљивих камата за следеће генерације. Габаритни је брзо прорачунавао и додавао понеки проценат.
- Моји најбољи саветници – похвали их Жуки. – Планирају да купим прошлост, историју и све остало, онако ђутуре.
- Нешто размишљам... – успори MNW. – Можда и ја останем...
- Можда... – прихвати Жуки и одмери га. – Па, могли би.... Да водите «суботарење»? Али, боље  је да останете неки  други пут.
Када су се укрцали на Арго, демонстранти се више нису чули. Држава-comp. анестезирано je мировала, вртећи се кроз безбројне ТВ вагончиће шарене и безбрижне забаве.



Миливој Анђелковић

... И КОМЕНТАРИ

M. A. o knjizi Rejf Larsen „Izabrani radovi T. V. Spiveta”

Pored mapa i crteža koji imaju upotrebnu vrednost (karte ranča, okoline, insekata i biljaka, kanalizacije velikog grada, napuštenog rudnika u kome raste nivo otpadnih voda uz opasnost da za 20-tak godina sve preplavi, tu su mape, crteži i grafikoni koje ne očekujemo.
Na primer: Kako otac pije viski (svaki gutljaj, ritam gutljaja, dug-kratak, trajanje… Mapa govora sekretara fondacija i nivo zainteresovanosti slušalaca, mape buke, različitih pucnjeva iz puške, škripe kapije, bacanja jajeta sa Empajer Stejta, mapa usamljenosti u velikom gradu, karta sveopšte poveznosti kapije, rudnika, relativiteta, svitaca, Indijanaca… Mape “Udaljenosti ovde i tamo”, razgovora članova porodice, motivacije njihovih postupaka i ponašanja… Knjiga sadrži i karte sećanja, mape dosade (5 vrsta), mirisa, zvučnu sliku Bramsove Madjarske igre broj 10, karte ograničenja, mape hoda, istorijskog nasledja, karte medjusobnih razgovora za stolom…
Mape i crteži uz tekstualne dodatke na marginama zaista šire tekst, otkrivaju odnose i finese koji lebde iznad njih pa list papira sa slovima i linijama postaje višedimenzionalan i dobija multimedijalne efekte. Kao autori ilustracija potpisani su Ben Gibson i Rejf Larsen, uz širok spisak zahvalnica muzejima i arhivima čijim su se materijalima koristili. To potvrdjuje da je na doradi i opremi ove knjige radjeno timski, kao na izdavačkom projektu.
(Iz teksta «Književnost, kartografija i nove mogućnosti romana» na P.U.L.S.E. – u)

Dejan Žikić

Posle višegodišnjeg rada u prikupljanju i tumačenju brojnih artefakata neposrednog vizuelnog izražavanja od praistorije, preko starog Egipta, Kine, antičke Grčke, Baroka, međuratne avangarde (futurizam, dadaizam, nadrealizam), sve do neoavangardnih pokreta (Fluksus, konkretna i vizuelna poezija, signalizam, mejl-art) i novih oblika kompjuterske i internet umetnosti, objavljena je prva i sveobuhvatna istorija vizuelne (optičke) poezije u svetu - Klaus Peter Dencker, OPTISCHE POESIE – VON DEN PRAHISTORICHEN SCHRIFTZEICHEN BIS ZU DEN DIGITALEN EXPERIMENT DER GEGENWART, De Gruyter, Berlin 2010).

Autor ove obimne knjige (blizu hiljadu strana velikog formata) je prof. dr Klaus Peter Dencker (1941), germanist i japanolog i sam istaknuti vizuelni pesnik i teoretičar medija. Klaus Peter Dencker već je poznat široj književnoj i umetničkoj javnosti po svojoj antologiji TEXT-BILDER VISUELLE POESIE INTERNACIONAL – VON DER ANTIKE BIS ZUR GEGENWART u izdanju DuMont Verlag iz Kelna 1972. godine. Ova kultna antologija izvršila je, sedamdesetih godina, veliki uticaj na afirmaciju, prihvatanje i tumačenje novih neoavangardnih književnih oblika i formi.
Iako se primeri vizuelnog pesništva mogu pronaći znatno ranije, pre svega u staroj Grčkoj, Baroku i međuratnoj avangardi, prava eksplozija vizuelne poezije događa se u drugoj polovini dvadesetog veka u okviru neoavangarde. Elektronska civilizacija, civilizacija slike i pojava novih medija uslovili su da dođe do sve većeg prožimanja verbalnog i vizuelnog.

U novim planetarnim komunikacionim sistemima znak i slika u saradnji sa rečima promovišu nove oblike univerzalnog sporazumevanja. U tim prostorima neoavangardni pesnici pronalazili su drugačije, veoma inspirativne i poticajne kreativne izvore.
Slovo, znak, slika, oslobođena (osamostaljena) reč i njihovi interaktivni procesi: ulančavanje, spajanje i prodiranje u tek otvorene duhovne prostore, postali su gradivni elementi poetskih dela. Prema Denckeru u drugoj polovini dvadesetog veka pod uticajem novih medija izmenjen je i sam pojam kulture, a optička (vizuelna) poezija, kao oblik izražavanja, našla je svoje mesto između literature i vizuelne umetnosti. To potvrđuje ono što je bilo isticano u signalističkim manifestima još pre četiri decenije da se vizuelna poezija već početkom sedamdesetih godina oformljuje kao posebna književna disciplina.

U svojoj studiji, od neoavangardnih pokreta koji su bili okrenuti konkretnoj i vizuelnoj poeziji, Dencker posebno izdvaja srpski/jugoslovenski signalizam (Signalismus), francuski spacijalizam (Spatialismus), japanski Shishi/Shikakushi, italijanski Poesia visiva (vidljiva poezija), američki Visual Poetry i južnoamerički Poesia visual. Ovde moramo naglasiti da je teorijska i istraživačka osnova signalizma bila znatno šira od ostalih pomenutih pokreta jer pored vizuelnog obuhvatala i brojna istraživanja i eksperimente u jeziku (verbum) i sa jezikom.
Iz teksta SIGNALIZAM U ISTORIJI NEOAVANGARDE ProzaOnLine.com

M. A, поново:

„...brojnih artefakata neposrednog vizuelnog izražavanja od praistorije, preko starog Egipta, Kine, antičke Grčke... "
Avangarda, verovali ili ne, ima dužu tradiciju od klasične književnosti ukoričene i „getoizirane“ medju korice jer koristi sva sredstva izražavanja i sve „nosače“ reči i slike.

Писац Горан Петровић, као уредник, каже новинару «Политике» да се угледао на едиције «Ташена» где је готово половина материјала текстуална а друга – визуелна.

Владимир Пиштало, један од приређивача књиге о маркетингу од почетка 20. века до данас, примећује да «текстуални део поруке опада, расте визуелни, на крају имате слику и једну реч, или пола реченице. Као да су људи више веровали речима, а сада се до њих лакше допире путем слике».

Жак Атали у "Краткој историји будућности" предвиђа:
"Пре 2030. године нова уметничка дела ће мешати све врсте подлога и све начине ширења - неће се разазнавати шта потиче од сликарства, вајарства, филма или књижевности. Књиге ће приповедати приче са тродимензионалним сликама, скулптуре ће играти уз ноте нове музике... Игра ће бити устаљени начин стварања, имагинације...

Arnheim: "Fotografski dokumenti nisu kreacije idealizujuce imaginacije koja odgovara na nesavrsenstvo stvarnosti sa snom o lepoti. Umesto toga, oni su trofeji lovca koji trazi neobicno u svetu koji zaista postoji i otkriva nesto izvanredno dobro (1986, str.121).
Dalje, kako su fotografije reprodukcija onoga sto se zaista dogodilo na odredjenom mestu u odredjeno vreme, one nisu samoobjasnjavajuce. Njihovo znacenje zavisi od ukupnog konteksta onoga ciji su deo. Kada fotografija zeli da prenese poruku, ona mora da postavi subjekt u odgovarajuci kontekst. Obicno ovo zahteva pomoc pisane ili izgovorene reci (Arnheim, 1986, str.119).

Dzon Berger takodje tvrdi da je fotografija umetnost dvosmislenosti. Bez pomoci naslova publika uvek interpretira fotografije na potpuno drugaciji nacin od onog sta one zapravo znace."

Визуелни роман је "нова манифестација древних суштина" (Драгош Калајић поводом Далија). Он је новији пример основаности начела да мерило вредности уметничког дела не почива у његовој "новини" већ у његовој дубокој "древности": "у новом је најбоље оно што одговара једној давној жељи" (Валерији). Та жеља се исказала још у "визуелним романима" рукописних књига и чињеници да уметност почиње са пећинским цртежима из предисторије - са визуелним.

И наше тело је медиј који ствара слике - из сећања, виђеног, уопштеног, претпостављеног... 

Коментари

Популарни постови са овог блога

ГОСПОДАР ПРИЧА - 61. наставак романа

ПИЛУЛЕ СРЕЋЕ И ИСПУЊАВАЊЕ ЖЕЉА – 71. наставак романа

ГУСАРИ ИЛИ СТРАДАЛНИЦИ – 72. наставак романа