ХОБОТРЕС И МАЧКИЦА – 96. наставак романа и КОМЕНТАРИ

Одлазили су у строју, имитирајући мажореткиње и злокобно звецкајући мачевима. За њима се осу већи део сенки, једино центар остаде збијен и непоколебљив.

- LAV!!! – замаука један део преосталих и скиде маске.
- ЛАВ!!! – одазва се други и подиже летве и мочуге на којима је писало лАв!!!
И поче општа туча. Рукама, ногама, маскама и транспарентима.  
MNW зину, збаци шешир са главе и изгази га.
– Зашто, зашто, зашто?! - јечао је.
- Добро дошли у наш град – застаде последњи добошар. – ЛАВ и LAV!


И он кратко забубња у част гостију.
 – Не обраћајте пажњу, то је пословни договор узгајивача купаца.
- Али они се туку! – зачуђено одговори Амик.
- Буде ту и тамо. Шта ћете, слободно тржиште! Не идите тамо, младићу – добаци он.
Било је касно. MNW је пришао борцима раширених руку које бране светлу будућност.
- Конкуренција! – узвикну прва сенка. – Отима наш део!
Баци се на MNW а за њим и остале сенке. MNW потону под тежином њиховог црнила.
- Не! Господо, не! – хорски узвикнуше Амик, ка5ан, Раде и Златана.
Сенке се усправише и узмакоше – није се имало шта видети.

Са стране шаренила се једва препознатљива мрља која је подсећала на њиховог друга.


- Јадни MNW – прошапта Златана и сакри главу на груди ка5ана.
- Рекао је да он не може... – прогргла Амик. – А види га сад!
- Његове боје – потврди Раде. – Само је шешир остао...
И он диже MNW-ов спљоштени шешир и пажљиво га положи преко мрља.
- Правда на делу – објасни добошар радосно. – Напао је слободну тржишну утакмицу!
Он се заљуља и Амик испружи руку да га придржи и да му објасни. На шаци је осетио голицање, десетине мрава се размилело. Тада угледа своју шаку која мигољи прстима – са друге стране добошаревог тела.


Згађено је тргао руку обележену црнилом. Добошар се исправио, смирено загладио униформу да прекрије црну рупу на телу и нагнуо на другу страну.

Све се љуљало, ка5ан, Раде, преживеле сенке, зграде. Тло се уздизало и спуштало као да дише и Амик осети да се и он клати. На старинској згради испред њих љуштила се украсна фасада и откривала основу конструкције од цигластих кодова налеглих на празнину.


- Хоботрес – објасни добошар смирено. Извуче палице и одбубња кратки рафал-туш. – Уграбила је нешто велико...
- Ко? – упита Амик не желећи да верује ономе што је чуо.
- Псссст! – зашишта добошар. – То се не говори. Не пита. Сви то знају.


- Али...
- Нема «али»! Али верно служи свакој будали! Просветлио се Буда, научили и
Добошар им окрете леђа са рупчагом пуном таме и клатећи се као Јовица оловних ногу пожури у заклаћени град који се љуштио, шаљући кратке сигнале рафалних  тушева својим палицама.
- Враћамо се! – просикта ка5ан и привуче Златану к`себи. – Бринем за Арго.
- Ово се зове јахање! – повратио се Раде из шока. – Хоботрес је као јахотрес, само без секс-поенте!
- Госп`он Раде, грешите – укључи се Златана, побледелог лица. – Она то ради без емоција...
- Нимфоманка? – запита Раде.
Ка5ан га тако погледа да Раде прогута додатак, скрати поглед и пожури напред.
Пристаниште се још љуљало а у даљини, тамо где је плаветнило још преовладавало, уздигоше се огромни...


... пипци палацајући и савијајући се за неки гигантски налет.
- Па она је све моћнија! – помисли Амик. – Што даље у времену, све је горе! Да ли то значи да нисмо успели?! Или тек треба да покушамо?
- Ено задуженог за нас!
Ка њима је ужурбано долазила усамљена фигура, нервозних покрета.


- Жури му се да нас одради – резигрирано ће Амик.
- А онда ће у неки луди провод... . нагађао је Раде. - Или на целоноћно ЛАВ-LAVљење.
- Али, господо! – узбуни се Златана. – Погледајте! Зар не личи на нашег покојног MNW?
- Све ће нам личити док... – поче Амик и ућута.
- Само аура – покуша да објасни Прекобарац. – Виртуелна приказа... – и он се сети Златане, погледа у њу и заћута.
- Има лепих појава чије објашњење је увреда – убаци Амик потихо.
- Али, ово је MNW! – понови Златана.
Расплинута силуета им махну, посла пољубац, скиде шешир и наклони се.
- Шта сам вам рекла! – победоносно ће Златана. – Само он има ту, урођену елеганцију.
- Хммм – поче ка5ан. – Ја баш нисам...
- Ти, драги, имаш другачију, мушку! – примири га дама. – Сада ћете се уверити...
Слика се разбистри:


- Чувена женска интуиција – промумла Амик.
- Пречица до знања – објасни му Златана и препусти се емоцијама. – Дивно је да вас опет видимо!
Сви загаламише, пуни питања.
- Немам благог појма шта се десило. Освестио сам се у студију, морао да бесплатно одрадим  рекламу Конто је Судбина  и ево ме!
Испред њих се створи сенка приказе...


... и закука: - Касним на Утеха и Спас за Вас! Молим вас, мало се склоните да прођем!
- Па, прођите – измаче се Амик.
- Али не могу да вам платим, конто ми је празан.
- Не треба да платите – збуни се Амик.
- Бесплатно? Заиста? – одушеви се приказа. – Ви сте мој спаси...
Он прогута последњу реч, пресамити се и расплину у неколико шарених мрља.
- Притиснули му конто! – објасни MNW. – Али, израшће он опет...
- Ништа не разумем! – признаде најзад Амик.
- То су радници – купци. Узгајају их као шампињоне, аутоматски ђубре и заливају. Заједно са њима расте намештај, апарати, куће...


- Свако добија по 500 френдова да се међусобно забављају. Ако неко неће или не може да ради, притисну његов лични конто и он пропада у подземље. Заједно са кућом, намештајем... Ту се рециклира и опет расте, од почетка.
- Људи – биљке – згрози се Амик.
- Начело ефикасности и продуктивности, доведено до краја.
- А класна свест? Право личности? Слобода избора?


- Молим? – зачуди се MNW. – Госпо`н Амик, није ово 20. век. Ово је 29, или тако неки.
Амик трепну и унезверено се загледа у будућност. Видео је неколико пролазника. Кожа на лицу била им је затегнута и скоро провидна, заустављена у времену.


- Ја се овде не бих задржавао... – изјави Амик сумњичаво загледајући около.
- Журио је на Утеха и Спас за Вас. И није се спасао. Као ни мачкица – загонетно додаде MNW.
- ???
- Медијски догађај месеца. Мачкица се попела на дрво и није умела да сиђе. Дошла је служба Спас за Вас...
- И скинула мачкицу! – Амик је опет све знао.
- То је компликовано. Сагорели је ласером. То је ефикасно и сигурно. Све присутне су  одвели су у Здравилиште и приказали им документарац о јубиларном, тристахиљадитом бомбардовању БумБумДунума. Паметне секирице и милосрдни дарови по лиценци «грчке ватре». Око тридесет мртвих...


- Побогу! Страшно!
- За њих је било лековито. Заборавили су мачкицу и узели распоред програма да дођу и на репризу.
Амик изгубљено погледа у даљину. Изнад вечитог Дунава ширио се светли процеп...


... као путоказ за бољу прошлост. Дунав је протицао, смирен и уједначеног тока - прастаро божанство које више ништа не може да изненади. На његовим меким таласима светлуцала  је елегантно-сива силуета Арга.



Миливој Анђелковић

STEVAN ŠARČEVIĆ: “O PISANJU, O LJUDIMA I O LOKACIJAMA” – други део

Neobičnost koju sam primetio na samom početku, često učešće autora koji definitivno pišu drugačije od "vođe projekta", sve se više multipliciralo i najzad pogledah pod naziv:
"Šta vas je dovelo"
Kad tamo, ponuđeni su odgovori:
Slučajnost
Vetrovi interneta
Interesovanje za e-književnost
Izlet u interaktivnost
Želja da se ovde naselim
Neću da ti kažem
More, nosi se u...
Još je zanimljivija bila rubrika: "Izaberite ulogu" jer tu je izbor bio sledeći:
Prijatelj
Autor
Ambasador
Koautor
Abronoša
Kritičar
Kritizer
Naseljenik
Sve navedeno
Nešto deveto
Naravno, tada još nisam bio svestan koliko je moja spisateljska veština kilava i pompezno sam se najavio kao "Autor", te poslah Milivoju nekoliko svojih priča.
Posle nekoliko razjašnjenih nesporazuma, sporazumeli smo se da pokušam da se uklopim u radnju romana, koji je već tada prilično odmakao.
Tako sam ja jednu svoju odbačenu pričicu isprepravljao, ne bi li se uklopila u ono što sam pročitao i poslah je.
Nikad nisam doznao da li se Milivoj sažalio nad početnikom, ili mu se moj rad zaista dopao, tek, uključio je priču u svoj projekat i predložio mi je da napišem još nešto.
Njegov predlog je na mene delovao otprilike kao kad žabu silite da skoči u vodu - uskoro sam napisao još nekoliko nastavaka koji su u projekat uvedeni, baš kao i nekoliko likovnih radova moje supruge.
Sam projekat "Naseljavanje Vizantije" je u međuvremenu objavljen u štampanom obliku u izdanju "Tardisa"
Sledećih nekoliko dana, uz saglasnost Milivoja Anđelkovića, ovde ću postavljati delove projekta koje sam odradio.

Elem, od sutra ovde krećem sa postavljanjem svojih priloga "Naseljavanju Vizantije".

Погледајте еди “Stipanov Dućan” na “Krstarici”
РАДЕ, један од књижевних ликова романа који се упиње да постане личност:
«Визуелни роман саплиће читаоце/гледаоце другачијим сликама да се не би оклизнули на стереотипне»



Коментари

Популарни постови са овог блога

ГОСПОДАР ПРИЧА - 61. наставак романа

ЕКСПЕРТ И МИРОВЊАЦИ – 101. наставак романа, КОМЕНТАРИ и МАПА романа

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО ИЗДАВАЧ – ПРИЧА СА ХИЉАДУ ДРУГОГ ЕКРАНА – 102. наставак романа и још понешто...