ХОБОТРЕС И МАЧКИЦА – 96. наставак романа и КОМЕНТАРИ

Одлазили су у строју, имитирајући мажореткиње и злокобно звецкајући мачевима. За њима се осу већи део сенки, једино центар остаде збијен и непоколебљив.

- LAV!!! – замаука један део преосталих и скиде маске.

- ЛАВ!!! – одазва се други и подиже летве и мочуге на којима је писало лАв!!!

И поче општа туча. Рукама, ногама, маскама и транспарентима.  

MNW зину, збаци шешир са главе и изгази га.

– Зашто, зашто, зашто?! - јечао је.

- Добро дошли у наш град – застаде последњи добошар. – ЛАВ и LAV!

И он кратко забубња у част гостију.

 – Не обраћајте пажњу, то је пословни договор узгајивача купаца.

- Али они се туку! – зачуђено одговори Амик.

- Буде ту и тамо. Шта ћете, слободно тржиште! Не идите тамо, младићу – добаци он.

Било је касно. MNW је пришао борцима раширених руку које бране светлу будућност.

- Конкуренција! – узвикну прва сенка. – Отима наш део!

Баци се на MNW а за њим и остале сенке. MNW потону под тежином њиховог црнила.

- Не! Господо, не! – хорски узвикнуше Амик, ка5ан, Раде и Златана.

Сенке се усправише и узмакоше – није се имало шта видети.

Са стране шаренила се једва препознатљива мрља која је подсећала на њиховог друга.

- Јадни MNW – прошапта Златана и сакри главу на груди ка5ана.

- Рекао је да он не може... – прогргла Амик. – А види га сад!

- Његове боје – потврди Раде. – Само је шешир остао...

И он диже MNW-ов спљоштени шешир и пажљиво га положи преко мрља.

- Правда на делу – објасни добошар радосно. – Напао је слободну тржишну утакмицу!

Он се заљуља и Амик испружи руку да га придржи и да му објасни. На шаци је осетио голицање, десетине мрава се размилело. Тада угледа своју шаку која мигољи прстима – са друге стране добошаревог тела.

Згађено је тргао руку обележену црнилом. Добошар се исправио, смирено загладио униформу да прекрије црну рупу на телу и нагнуо на другу страну.

Све се љуљало, ка5ан, Раде, преживеле сенке, зграде. Тло се уздизало и спуштало као да дише и Амик осети да се и он клати. На старинској згради испред њих љуштила се украсна фасада и откривала основу конструкције од цигластих кодова налеглих на празнину.

- Хоботрес – објасни добошар смирено. Извуче палице и одбубња кратки рафал-туш. – Уграбила је нешто велико...

- Ко? – упита Амик не желећи да верује ономе што је чуо.

- Псссст! – зашишта добошар. – То се не говори. Не пита. Сви то знају.

- Али...

- Нема «али»! Али верно служи свакој будали! Просветлио се Буда, научили и…

Добошар им окрете леђа са рупчагом пуном таме и клатећи се као Јовица оловних ногу пожури у заклаћени град који се љуштио, шаљући кратке сигнале рафалних  тушева својим палицама.

- Враћамо се! – просикта ка5ан и привуче Златану к`себи. – Бринем за Арго.

- Ово се зове јахање! – повратио се Раде из шока. – Хоботрес је као јахотрес, само без секс-поенте!

- Госп`он Раде, грешите – укључи се Златана, побледелог лица. – Она то ради без емоција...

- Нимфоманка? – запита Раде.

Ка5ан га тако погледа да Раде прогута додатак, скрати поглед и пожури напред.

Пристаниште се још љуљало а у даљини, тамо где је плаветнило још преовладавало, уздигоше се огромни...

... пипци палацајући и савијајући се за неки гигантски налет.

- Па она је све моћнија! – помисли Амик. – Што даље у времену, све је горе! Да ли то значи да нисмо успели?! Или тек треба да покушамо?

- Ено задуженог за нас!

Ка њима је ужурбано долазила усамљена фигура, нервозних покрета.

- Жури му се да нас одради – резигрирано ће Амик.

- А онда ће у неки луди провод... . нагађао је Раде. - Или на целоноћно ЛАВ-LAVљење.

- Али, господо! – узбуни се Златана. – Погледајте! Зар не личи на нашег покојног MNW?

- Све ће нам личити док... – поче Амик и ућута.

- Само аура – покуша да објасни Прекобарац. – Виртуелна приказа... – и он се сети Златане, погледа у њу и заћута.

- Има лепих појава чије објашњење је увреда – убаци Амик потихо.

- Али, ово је MNW! – понови Златана.

Расплинута силуета им махну, посла пољубац, скиде шешир и наклони се.

- Шта сам вам рекла! – победоносно ће Златана. – Само он има ту, урођену елеганцију.

- Хммм – поче ка5ан. – Ја баш нисам...

- Ти, драги, имаш другачију, мушку! – примири га дама. – Сада ћете се уверити...

Слика се разбистри:

- Чувена женска интуиција – промумла Амик.

- Пречица до знања – објасни му Златана и препусти се емоцијама. – Дивно је да вас опет видимо!

Сви загаламише, пуни питања.

- Немам благог појма шта се десило. Освестио сам се у студију, морао да бесплатно одрадим  рекламу Конто је Судбина  и ево ме!

Испред њих се створи сенка приказе...

... и закука: - Касним на Утеха и Спас за Вас! Молим вас, мало се склоните да прођем!

- Па, прођите – измаче се Амик.

- Али не могу да вам платим, конто ми је празан.

- Не треба да платите – збуни се Амик.

- Бесплатно? Заиста? – одушеви се приказа. – Ви сте мој спаси...

Он прогута последњу реч, пресамити се и расплину у неколико шарених мрља.

- Притиснули му конто! – објасни MNW. – Али, израшће он опет...

- Ништа не разумем! – признаде најзад Амик.

- То су радници – купци. Узгајају их као шампињоне, аутоматски ђубре и заливају. Заједно са њима расте намештај, апарати, куће...

- Свако добија по 500 френдова да се међусобно забављају. Ако неко неће или не може да ради, притисну његов лични конто и он пропада у подземље. Заједно са кућом, намештајем... Ту се рециклира и опет расте, од почетка.

- Људи – биљке – згрози се Амик.

- Начело ефикасности и продуктивности, доведено до краја.

- А класна свест? Право личности? Слобода избора?

- Молим? – зачуди се MNW. – Госпо`н Амик, није ово 20. век. Ово је 29, или тако неки.

Амик трепну и унезверено се загледа у будућност. Видео је неколико пролазника. Кожа на лицу била им је затегнута и скоро провидна, заустављена у времену.

- Ја се овде не бих задржавао... – изјави Амик сумњичаво загледајући около.

- Журио је на Утеха и Спас за Вас. И није се спасао. Као ни мачкица – загонетно додаде MNW.

- ???

- Медијски догађај месеца. Мачкица се попела на дрво и није умела да сиђе. Дошла је служба Спас за Вас...

- И скинула мачкицу! – Амик је опет све знао.

- То је компликовано. Сагорели је ласером. То је ефикасно и сигурно. Све присутне су  одвели су у Здравилиште и приказали им документарац о јубиларном, тристахиљадитом бомбардовању БумБумДунума. Паметне секирице и милосрдни дарови по лиценци «грчке ватре». Око тридесет мртвих...

- Побогу! Страшно!

- За њих је било лековито. Заборавили су мачкицу и узели распоред програма да дођу и на репризу.

Амик изгубљено погледа у даљину. Изнад вечитог Дунава ширио се светли процеп...

... као путоказ за бољу прошлост. Дунав је протицао, смирен и уједначеног тока - прастаро божанство које више ништа не може да изненади. На његовим меким таласима светлуцала  је елегантно-сива силуета Арга.

Миливој Анђелковић

www.amika.rs

STEVAN ŠARČEVIĆ: “O PISANJU, O LJUDIMA I O LOKACIJAMA” – други део

Neobičnost koju sam primetio na samom početku, često učešće autora koji definitivno pišu drugačije od "vođe projekta", sve se više multipliciralo i najzad pogledah pod naziv:

"Šta vas je dovelo"

Kad tamo, ponuđeni su odgovori:

Slučajnost
Vetrovi interneta
Interesovanje za e-književnost
Izlet u interaktivnost
Želja da se ovde naselim
Neću da ti kažem
More, nosi se u...

Još je zanimljivija bila rubrika: "Izaberite ulogu" jer tu je izbor bio sledeći:

Prijatelj
Autor
Ambasador
Koautor
Abronoša
Kritičar
Kritizer
Naseljenik
Sve navedeno
Nešto deveto

Naravno, tada još nisam bio svestan koliko je moja spisateljska veština kilava i pompezno sam se najavio kao "Autor", te poslah Milivoju nekoliko svojih priča.

Posle nekoliko razjašnjenih nesporazuma, sporazumeli smo se da pokušam da se uklopim u radnju romana, koji je već tada prilično odmakao.

Tako sam ja jednu svoju odbačenu pričicu isprepravljao, ne bi li se uklopila u ono što sam pročitao i poslah je.

Nikad nisam doznao da li se Milivoj sažalio nad početnikom, ili mu se moj rad zaista dopao, tek, uključio je priču u svoj projekat i predložio mi je da napišem još nešto.

Njegov predlog je na mene delovao otprilike kao kad žabu silite da skoči u vodu - uskoro sam napisao još nekoliko nastavaka koji su u projekat uvedeni, baš kao i nekoliko likovnih radova moje supruge.

Sam projekat "Naseljavanje Vizantije" je u međuvremenu objavljen u štampanom obliku u izdanju "Tardisa"

Sledećih nekoliko dana, uz saglasnost Milivoja Anđelkovića, ovde ću postavljati delove projekta koje sam odradio.
…
Elem, od sutra ovde krećem sa postavljanjem svojih priloga "Naseljavanju Vizantije".

Погледајте еди “Stipanov Dućan” na “Krstarici”

РАДЕ, један од књижевних ликова романа који се упиње да постане личност:

«Визуелни роман саплиће читаоце/гледаоце другачијим сликама да се не би оклизнули на стереотипне»

www.amika.rs