II – ЧУВАРИ ЈУЖНЕ КАПИЈЕ – СЕДАМ ХИЉАДА ТРБУШЊАКА – 79. наставак романа и КОМЕНТАРИ

И то се догодило! Изашли су, у ретровизору се смањивала Јужна Капија.


Раде и Прекобарац су ћућорили, још омамљени од синоћне седељке. Испред њих се отварао обећавајући друм замотан у маглу. Иза стакала су промицали ројеви светлуцавих искри, праћени четама мрака.
Амик заустави ауто: - Видели сте. Нигде никог. Мрак и магла.
- Само ти се чини, чини, по месечини... – одпевуши Раде. – Магла је искусни ла-маг... Све учини невидљивим, осим себе саме.
Око аутомобила заиграше свици и сплетоше се у дугачак, спирални низ…  


... који проговори дубоким, очараним гласом: - СЕДАМ ХИЉАДА ТРБУШЊАКА!!!
- Молим??? – зблану се Амик. - Шта је то било?
- Сазнаћемо – отрежњено објави Прекобарац. - Неко долази!
- Ма, немој и ти... - поче Амик и ућута.
Неко је, заиста, долазио.


Лагано, ногу пред ногу. Кораком смиреног шетача.
- Моја драга не носи најлонке... – отеже Раде и ућута.
- Настави - примети Амик. - Твоје запевање га је привукло, оно ће га и отерати.
Опрезно су изашли из кола. Маглени шетач је убрзао кораке, а око њега се заковитла пламена спирала, бљесну женско грло и


радосно објави: УВЕК УЗ ВАС И СА ВАМА!
Шетач махну руком као да растерује мушице. Слика се расу у калеидоскоп исечака и  иструни у јеку осамљених гласова.
Непознати приђе тројици путника.


Лако се наклони не скидајући шешир:
- Ка5ан 5ар 5ровић! - представи се.
Раде се такође наклони уз широк замах руке и представи сву тројицу.
- Добро дошли капетане Петровићу - прихвати Амик. - Откуд ви...
- Не! - ужасну се маглени шетач. - Пазите на изговор, молим вас! 5ар 5ровић, молим вас! Заокружите усне, па их широко отворите! Као « Миилииоон долара!»


- Милион динара - проговори Амик.
- МииЛииОн ЕууураА - исправи га Раде.
- МИИИЛИИИОООН ФУУУНТИИИИ!! - отпева Прекобарац, преврнувши тешке, рожнате капке.
- Тачно, господине Прекобарац! - обрадова се 5ровић. - Дивно! Ви нисте одавде? Одмах се осети прави мултисветски шмек! Тако исто иде и ка5ан 5ар 5ровић!
- Необично презиме - изјави Амик неопрезно. - Ви сте заиста јединствени...
- Шта вам пада на памет! - узбуни се ка5ан. - Ми смо велика фамилија. Чули сте сигурно за 5ковиће, па 5риће, 5ронијевиће, 5рове, 3фуновиће, 3виће, 6иће, а и Осман је наш, само што то покушава да сакрије...
- 5росијан, 5 Бун... - додаде Прекобарац.
- 3гве Ли, 3стан... - присећао се Раде.
Ка5ан се замисли: - Можда, господо... Неки род, то да. Али даљи.
– ...она фура голе, беле нонке – умилно прошапта женски глас.
- Сагните се, господо! – подвикну ка5ан.
Пламена петља улете између њих и обигра круг.


- Ох! - јекну Раде. – Какав брус! Чиста петица плус! Ово вам је блиска рођака, ка5ане! Због таквих ствари сам одбио да плаћам ТВ претплату. Мени долазе двојке, а комшијама пет плус!
          - Господо – егзалтирано најави ка5ан. – Видите и сами! Ово је Нова ера! Хипнос


је наследио Зевса и испуњава све жеље. У сну, у подсвести, у несвести. Сутрашњица  припада месечарима и MGL преносу!
- Не разумем... – Амик је загледао праменове магле око себе. – Тотално загађење са сликама?
Ка5ан се окрете, загледајући једног по једног. - Не знате за
MGL пренос? Господо, ви знате да су време и простор јединствени? Можда нису такви били одувек, али када се много простора и времена нашло заједно, они су се, па, хммм, измешали... Њихов заједнички појавни облик може бити само енергија.
- Добро, а магла? - Амик је био нестрпљив.
- Доћи ћемо и до ње... Ко на Земљи испуњава простор и време? Животиње, биљке, они немају време, само простор и преживљавање. Људи имају и простор и време које миленијумима испуњавају, цепкају, руше, мењају, бришу и реконструишу, гурају у њега свакакво труње и понеку светлу нит... Е видите, та грдна енергија мувања са простором и временом згрушала се у сиву енергију. У ово што вама личи на маглу. Ово на пример
...


... није то што видите. То је простор-време без простора и времена. Разумете? Обична, поприлично неуспела еманација енергије.
- А слике?
- Слике су, наравно, телевизија. Различити програми. Нема више релеја, екрана... Отворите прозор па лопатицом, вилама, пластичним хватаљакама награбите програма колико вам треба и то сложите у угао собе. Затим укључите миксер на најспорије, уденете прамен и он, лагано, за вас, размотава програм по програм. Може и рукама, ко воли ручни рад. Ено, погледајте оног тамо, у даљини.


- Видите како је човек задовољан! Напластио је сигурно три кубна километра ТВ програма свих врста! Средина је гњила, али остало је суво и исцеђено, као дреновина Краљевића Марка!
Ка5ан се укочи, ослушкујући – чуло се ситно звецкање ланчића.
- Моја драга је ту негде. Моран да је пронађем...
- Ја ћу вам помоћи, ка5ане – обећа Раде.
Он се окрете око себе, згрчи, осмотри громуље магле, уграби лепезаст прамен и гвирну у њега.


- Рекосте – драга? Или драги?
 Ка5ан је разгртао маглу, нежно одгуркујући повесме сивих плетеница. Ту и тамо би гвирнуо и одмах сабијао слику, пре него што се отвори
: - Да ли сте овде? Чујем вас, осећам, али не видим.
- Драги – јави се далеки женски глас – ја сам увек са вама.
- Али где сте? Постаћу љубоморан.
- Немојте, молим вас! Ви сте искусан мушкарац. Све оне луке и ноћни проводи, а сада – љубоморни!
- Баш зато, драга. Моје искуство ме наводи на бриге.
- Зато вам се јављам – отеже далеки глас. – Да мање бринете, а више мислите на мене... Ево вам моја дигитална пројекција, а ја ћу убрзо...
Ланчић зацилика и ка5ан зграби прамен и развуче га у златасту измаглицу из које се појави


- Ух! Ах! Ох! – зачули су се гласови. - Дивно, ка5ане!
- ВИП стар «Мулен ружа» - одушеви се Раде.
- Прва дама
Web-a! – изјасни се Прекобарац.
- Драгуљ Сингидунума – био је изричит Амик.
- Моја вереница, госпођица Златана! – објави ка5ан.
Сва тројица се наклонише. Пројекција климну главом са малим закашњењем због даљине преноса и блиставо се осмехну.

… И КОМЕНТАРИ

Прекобарац: Тако некако је било...

Златана: Откуд те слике? Нису лоше, али...

Ка5ан: Ми смо, господо, баш имали узбудљиве дане. Али тај ваш виртуелни град... Имате ли његове координате, позицију, слику? Бојим се да га не промашим...

Амик: Слику? Ево је!



Ка5ан: Лепо изгледа. Излази на реку...

Протеј: Добра позиција за сваки бизнис. Аеродром?

Амик: Хелиодром.

Раде: Ама где ти је то?

Амик: На главном тргу. Широко, равно и углавном пусто...

Ка5ан: Да видимо колико смо далеко од Амика.рс.



Ка5ан: Аух, Нептуна му! Далеко!

MNW: Брже је да се вратимо истим путем.

Ка5ан: Да видимо и тај правац...



Протеј: Много, много далеко...

Амик: Мислим да знам одговор. Стићи ћемо кући кад завршимо читање романа.

Прекобарац: Мебијусова трака. А то значи када се једној тачци споје крај романа, последњи од ових наставака, теорија релативитета и квантна физика...

Златана: Па скупите ту траку и само један шав по средини... Зар не, драги?

Ка5ан: Скупићемо је. Али, видеће се шав.

Златана: Неће. Имам невидљиви, безбојан конац.

Амик: То је, значи решено. Само још да скупимо траку...

Коментари

Популарни постови са овог блога

ГОСПОДАР ПРИЧА - 61. наставак романа

ПИЛУЛЕ СРЕЋЕ И ИСПУЊАВАЊЕ ЖЕЉА – 71. наставак романа

ГУСАРИ ИЛИ СТРАДАЛНИЦИ – 72. наставак романа