II – ЧУВАРИ ЈУЖНЕ КАПИЈЕ – СЕДАМ ХИЉАДА ТРБУШЊАКА – 79. наставак романа и КОМЕНТАРИ
И то се догодило! Изашли су,
у ретровизору се смањивала Јужна Капија.
Раде и Прекобарац су ћућорили, још омамљени од синоћне седељке. Испред њих
се отварао обећавајући друм замотан у маглу. Иза стакала су промицали ројеви светлуцавих искри, праћени
четама мрака.
Амик заустави ауто: - Видели сте. Нигде
никог. Мрак и магла.
- Само ти се чини, чини, по месечини...
– одпевуши Раде. – Магла
је искусни ла-маг... Све учини невидљивим, осим себе саме.
Око аутомобила заиграше свици и сплетоше се у дугачак, спирални низ…
... који проговори дубоким, очараним гласом: - СЕДАМ ХИЉАДА ТРБУШЊАКА!!!
- Молим??? – зблану се Амик.
- Шта је то било?
- Сазнаћемо – отрежњено
објави Прекобарац. - Неко долази!
- Ма, немој и ти... - поче Амик и ућута.
- Ма, немој и ти... - поче Амик и ућута.
Неко је, заиста, долазио.
Лагано, ногу пред ногу.
Кораком смиреног шетача.
- Моја драга не носи најлонке... – отеже Раде и ућута.
- Настави - примети Амик. -
Твоје запевање га је привукло, оно ће га и отерати.
Опрезно су изашли из кола. Маглени шетач је убрзао
кораке, а око њега се заковитла пламена спирала, бљесну женско грло и
радосно објави: УВЕК УЗ ВАС И СА
ВАМА!
Шетач махну руком као да
растерује мушице. Слика се расу у калеидоскоп исечака и иструни у јеку осамљених гласова.
Непознати приђе тројици
путника.
Лако се наклони не скидајући
шешир:
- Ка5ан 5ар 5ровић! -
представи се.
Раде се такође наклони уз
широк замах руке и представи сву тројицу.
- Добро дошли капетане
Петровићу - прихвати Амик. - Откуд ви...
- Не! - ужасну се маглени
шетач. - Пазите на изговор, молим вас! 5ар
5ровић, молим вас! Заокружите усне,
па их широко отворите! Као « Миилииоон долара!»
- Милион динара - проговори
Амик.
- МииЛииОн ЕууураА - исправи
га Раде.
- МИИИЛИИИОООН ФУУУНТИИИИ!! -
отпева Прекобарац, преврнувши тешке, рожнате капке.
- Тачно, господине
Прекобарац! - обрадова се 5ровић. - Дивно! Ви нисте одавде? Одмах се осети
прави мултисветски шмек! Тако исто иде и ка5ан 5ар 5ровић!
- Необично презиме - изјави
Амик неопрезно. - Ви сте заиста јединствени...
- Шта вам пада на памет! -
узбуни се ка5ан. - Ми смо велика фамилија. Чули сте сигурно за 5ковиће, па
5риће, 5ронијевиће, 5рове, 3фуновиће, 3виће, 6иће, а и Осман је наш, само што
то покушава да сакрије...
- 5росијан, 5 Бун... - додаде
Прекобарац.
- 3гве Ли, 3стан... -
присећао се Раде.
Ка5ан се замисли: - Можда,
господо... Неки род, то да. Али даљи.
– ...она фура голе, беле нонке – умилно прошапта женски
глас.
- Сагните се, господо! –
подвикну ка5ан.
Пламена петља улете између њих и обигра круг.
- Ох! - јекну Раде. – Какав
брус! Чиста
петица плус! Ово вам је блиска рођака, ка5ане! Због таквих ствари сам одбио да
плаћам ТВ претплату. Мени долазе двојке, а комшијама пет плус!
- Господо – егзалтирано
најави ка5ан. – Видите и сами! Ово је Нова ера! Хипнос
је наследио Зевса и испуњава све жеље. У сну, у подсвести, у несвести. Сутрашњица
припада месечарима и MGL преносу!
- Не разумем... – Амик је загледао праменове магле око себе. – Тотално загађење са
сликама?
Ка5ан се окрете, загледајући једног по једног. - Не знате заMGL пренос? Господо, ви
знате да су време и простор јединствени? Можда
нису такви били одувек, али када се много простора и времена нашло заједно, они
су се, па, хммм, измешали... Њихов заједнички појавни облик може бити само
енергија.
Ка5ан се окрете, загледајући једног по једног. - Не знате за
- Добро, а магла? - Амик је
био нестрпљив.
- Доћи ћемо и до ње... Ко на Земљи испуњава простор и време? Животиње, биљке, они немају време, само простор и преживљавање. Људи имају и простор и време које миленијумима испуњавају, цепкају, руше, мењају, бришу и реконструишу, гурају у њега свакакво труње и понеку светлу нит... Е видите, та грдна енергија мувања са простором и временом згрушала се у сиву енергију. У ово што вама личи на маглу. Ово на пример...
- Доћи ћемо и до ње... Ко на Земљи испуњава простор и време? Животиње, биљке, они немају време, само простор и преживљавање. Људи имају и простор и време које миленијумима испуњавају, цепкају, руше, мењају, бришу и реконструишу, гурају у њега свакакво труње и понеку светлу нит... Е видите, та грдна енергија мувања са простором и временом згрушала се у сиву енергију. У ово што вама личи на маглу. Ово на пример...
... није то што видите. То је
простор-време без простора и времена. Разумете? Обична, поприлично неуспела
еманација енергије.
- А слике?
- А слике?
- Слике су, наравно,
телевизија. Различити програми. Нема више релеја, екрана... Отворите прозор па
лопатицом, вилама, пластичним хватаљакама награбите програма колико вам треба и
то сложите у угао собе. Затим укључите миксер на најспорије, уденете прамен и
он, лагано, за вас, размотава програм по програм. Може и рукама, ко воли ручни
рад. Ено, погледајте оног тамо, у даљини.
- Видите како је човек
задовољан! Напластио је сигурно три кубна километра ТВ програма свих врста! Средина је гњила, али
остало је суво и исцеђено, као дреновина Краљевића Марка!
Ка5ан се укочи, ослушкујући – чуло се ситно звецкање ланчића.
- Моја драга је ту негде. Моран да је пронађем...
- Ја ћу вам помоћи, ка5ане – обећа Раде.
Он се окрете око себе, згрчи, осмотри громуље магле, уграби лепезаст прамен и гвирну у њега.
Он се окрете око себе, згрчи, осмотри громуље магле, уграби лепезаст прамен и гвирну у њега.
- Рекосте – драга? Или драги?
Ка5ан је разгртао маглу, нежно одгуркујући повесме сивих плетеница. Ту и тамо би гвирнуо и одмах сабијао слику, пре него што се отвори: - Да ли сте овде? Чујем вас, осећам, али не видим.
Ка5ан је разгртао маглу, нежно одгуркујући повесме сивих плетеница. Ту и тамо би гвирнуо и одмах сабијао слику, пре него што се отвори: - Да ли сте овде? Чујем вас, осећам, али не видим.
- Драги – јави се далеки женски глас – ја сам увек са вама.
- Али где сте? Постаћу љубоморан.
- Немојте, молим вас! Ви сте искусан мушкарац. Све оне луке и ноћни
проводи, а сада – љубоморни!
- Баш зато, драга. Моје искуство ме наводи на бриге.
- Зато вам се јављам – отеже далеки глас. – Да мање бринете, а више
мислите на мене... Ево вам моја дигитална пројекција, а ја ћу убрзо...
Ланчић зацилика и ка5ан зграби прамен и развуче га у златасту измаглицу из које
се појави
- Ух! Ах! Ох! – зачули су се гласови. - Дивно, ка5ане!
- ВИП стар «Мулен ружа» - одушеви се Раде.
- Прва дама Web-a! – изјасни се Прекобарац.
- Драгуљ Сингидунума – био је изричит Амик.
- Моја вереница, госпођица Златана! – објави ка5ан.
- Прва дама Web-a! – изјасни се Прекобарац.
- Драгуљ Сингидунума – био је изричит Амик.
- Моја вереница, госпођица Златана! – објави ка5ан.
Сва тројица се наклонише. Пројекција климну главом са малим
закашњењем због даљине преноса и блиставо се осмехну.
… И КОМЕНТАРИ
Прекобарац: Тако некако је
било...
Златана: Откуд те слике? Нису лоше, али...
Златана: Откуд те слике? Нису лоше, али...
Ка5ан: Ми смо,
господо, баш имали узбудљиве дане. Али тај ваш виртуелни град... Имате ли
његове координате, позицију, слику? Бојим се да га не промашим...
Амик: Слику? Ево је!
Ка5ан: Лепо изгледа.
Излази на реку...
Протеј: Добра позиција
за сваки бизнис. Аеродром?
Амик: Хелиодром.
Раде: Ама где ти је
то?
Амик: На главном
тргу. Широко, равно и углавном пусто...
Ка5ан: Да видимо
колико смо далеко од Амика.рс.
Ка5ан: Аух, Нептуна
му! Далеко!
MNW: Брже је да се вратимо истим путем.
Ка5ан: Да видимо и тај
правац...
Протеј: Много, много
далеко...
Амик: Мислим да знам
одговор. Стићи ћемо кући кад завршимо читање романа.
Прекобарац: Мебијусова
трака. А то значи када се једној тачци споје крај романа, последњи од ових
наставака, теорија релативитета и квантна физика...
Златана: Па скупите ту
траку и само један шав по средини... Зар не, драги?
Ка5ан: Скупићемо је.
Али, видеће се шав.
Златана: Неће. Имам
невидљиви, безбојан конац.
Амик: То је, значи
решено. Само још да скупимо траку...
Коментари
Постави коментар