ДОБРЕ СТВАРИ СУ НЕВИДЉИВЕ - 85. наставак романа и МАНИФЕСТ

Иза аутомобила који је одмицао уздиже се палацајући пипак.

Догонио је маглене облаке који убрзано испунише екран.
Тишина. Мук. Притајена енергија празнине коју је технолошки напредак претворио у немушти зуј. Електронски бруј монитора се појача као да се у њему насељава рој оса. Из даљине су допирали гласови и прве, још неразговетне речи. Велики пипак хоботнице се укочи; и она је ослушкивала.

На екрану затрепташе прве речи: - А певање и секс? – зачу се увређен глас.
- Обећао је, зато сам гледала, а богме, и читала... – додаде други.
Аутор визуелног романа се трже – на гледаоце/читаоце потпуно је заборавио. Понела га је игра у тексту, захтевнија и занимљивија него што је замислио. Двоумио се где да удене реченицу која откључава крај кад оно...

На другом крају креативног честара претећи се љуљало гломазно тело ватрене главе.

- Пуцања је било, то да – настави први глас. – Нешто мало и ватромета...
- Али певања и секса? – огорчено се јави други глас. – Чак ни кекса!

Аутор визуелног романа усплахирено чукну монитор.

Без резултата.
Он брзо пригрли тастатуру и из магле и ништавила изрони Mister New Wave.
Аутор незадовољно одмахну главом: сада му треба објаснити проблем и шта би све могао да уради.
Али Мистер New Wave је већ све знао.

- Хоћете певање и секс? – упита он изазивачки множину различитих гледалаца/читалаца. – Има и тога, него шта! У визуелном роману нема да нема! Али уверили сте се и сами: све добре ствари су невидљиве!

Зачу се писак ауто-сирене и Mister New Wave усплахирено објави: - И запамтите – ова игра траје и када се заврши. Опремање Темељ-куће се наставља! Јављајте се, јављајте...
Он махну, лако се наклони и отрча у дубину екрана размичући коврџе магле које су надирале са свих страна.
На хоризонту, једва видљиво од сумаглице, уздиже се тамна громада истежући пипке.

Једно велико око затрепта и бљесну опасном црвеном светлошћу у чијој се зеници огледала празна арена у магли и ауто који је убрзано одмицао друмом.
Далек, храпав глас јекну и испуни простор као притајена грмљавина пуна претњи:

-         Ym Emag Sah ON Eman!

Миливој Анђелковић

www.amika.rs

… И КОМЕНТАРИ

MANIFEST O VIZUELNOM ROMANU
ili
Mrežom Reči umrežiti Gugl...

Jedna od bitnih odlika FILMA je da slikama stvara ideje; KNJIGA rečima i idejama stvara slike. Vizuelni jezik filma zavisi od režisera i članova ekipe.

Slike koje stvara pisac prolaze kroz «cenzuru» (ređe kroz nadgradnju) čitaoca i najčešće se svode na poznato ili stereotipno, na već viđeno, na ono što je u njegovom sećanju, iskustvu i znanju.

VIZUELNI ROMAN, umrežavanjem Gugla u tkrivo teksta, donosi DRUGAČIJE slike, one koje čitalac nije video ili NEOČEKIVANE slike.

Ta RAZLIKA između poznatog / očekivanog i drugačijeg / neočekivanog stvara VIŠAK ZNAČENJA. To otvara nove, drugačije, simbolične i ironične slojeve teksta.

Time vizuelni roman dobija novu dimenziju i u bitnim segmentima posaje 3-dimenzionalan, šireći mreže asocijacija, mogućih viđenja i značenja teksta.

Istorija civilizacije započela je slikama – pećinskim crtežima u Altamiri, Laskou, Sahari, Australiji... kao i ribolikim idolima u Lepenskom viru i «Venerama plodnosti» u Vinči i širom Evrope i Afrike. Rišad Kapušćinski smatra da će se i završiti sličicama, dok će slovno pismo, štampa i knige biti samo kratka epizoda.

Moje poverenje u pisanu reč je mnogo veće jer ona, RAZLIČITIM INTERPRETACIJAMA viđenog i otvaranjem novih pitanja ruši stereotipe i time menja viđenje slike i pomera njena tumačenja i značenja. Naše vizuelno doba je samo jedna epizoda.

Vizuelni roman NIJE «oslikavanje» romana. On je začetak UMREŽAVANJA GUGLA u Veliku Mrežu Pisane Reči.

VIZUELNI ROMAN je novoprobijeni JUŽNI PROLAZ u započetom NASELJAVANJU VIZANTIJE - pogledajte kako to može da izgleda 

na http://vizant.blogspot.com

 i http://www.amika.rs

Milivoj Anđelković, s. r.

Mirjana on June 30th, 2009 11:20

Interesantno razmisljanje. Veza izmedju filma i pisane reci, i ja imam vise poverenja u pisanu rec. Mada ovo nase vizuelno doba i nije neka epizoda.

Pangaric on June 30th, 2009 14:14

U poslednjem broju (beogradske) Politike, u članku o dobitniku Servantesove nagrade za 2008, dakle o Huanu Marseu, možemo pročitati: “Strategije pisanja u savremenoj novelistici upravo imaju korene u filmskoj umetnosti, u načinu na koji se slikom kazuje priča.”

Amika on June 30th, 2009 16:57

Mirjana, slažemo se u osnovnom pristupu.
Zlatko, koreni su mnogo dublji, samo zahvaljujući pojavi filma sada mogu da se porede i sa njim.
Ključno je ono na kraju – “u načinu na koji se slikom kazuje priča.” Dakle, priča je početak i ishodište filma, a priča je – naravno – PRIČA.

Glisic on July 1st, 2009 11:10

“Jedna od bitnih odlika FILMA je da slikama stvara ideje“.
Da! Ali pod uslovom da je film bez tona! A opet, kako se te slike, ofilmljene, smenjuju na vremenskoj ravni, mozemo li ih, s obzirom na to, smatrati slikama!? Slika je staticna. Bezvremena! Film je pokret, ili pak slike povezane u pokret.

Izmedju slike i filma stoji strip. Dakle, slika – strip – film! Utemeljeni zanrovi. Nema tu mesta za Vizuelni roman. Vi cete reci “Vizuelni roman”, oni ce Vam odgovoriti “Nije nego strip!”
Da zakljucim, da biste me ispravili ako sam sve pogresno shvatio, Vizuelni roman je ustvari nista drugo do strip ili film.

Ili ste mislili (sad mi je sinulo) da Vizuelni roman u svojoj strukturi, pored pisane reci koja je ipak kvantitativno preteznija, sadrzi i slike koje su u stvari gradivni element pripovednog tkiva. Tako bi Vizuelni roman bio na izvestan nacin pandan filmu! Film – slike u pokretu i izgovorena rec! Vizuelni roman – staticne slike i pisana rec! Znaci, Film kad se pogleda u ogledalo vidi Vizuelni roman! Pa to i nije tako lose! Alal vera na ideji!

Amika on July 1st, 2009 15:07

Glišiću, to je upravo to – dinamika teksta i statične slike za ključne momente koje – kontrastom, neobičnošću, ironijom, humorom… – dopunjuju tekst i daju mu širu dimenziju, nove slojeve…
Nije samo ideja već je komentar onoga što upravo pokušavam.

Praksa je prethodila teoriji…