ДЕСАНТ НА БУДУЋНОСТ – 80. наставак романа И КОМЕНТАРИ

Ликови романа читају, ишчитавају и прескачу грозоте, да буду срећни до следеће __________.

>> Златасту слику ка5ан брзо сави у тубу.
Магла се згусну око њих, несташно их штипкајући за образе. 
- Ој! Хоће и доле! – огласи се Раде. – Иш, ти велика, маглена девице... Која заносиш генерације...
- Ово није ништа, како је било – озбиљног лица прозбори ка5ан 5ровић. – Била је тако густа да се није могло проћи. Домаћини су вилама разгртали стазицу до свог дома, а на главним правцима непрекидно су зујале моторне разгрталице... И тако је то трајало док Велики ДАТО није...
- Велики ДАТО? – упита Амик шарајући очима по осталима.
Раде слеже раменима, Прекобарац обори очи као да у томе има и његове кривице.
- Ма није могуће! – запрепасти се ка5ан. - Не знате ко је Велики ДАТО! У каквом ви то срећном граду живите?
- У Амика.рс-у – објасни Амик.
- Ах... – уздахну ка5ан. – Знао сам да је нешто скрајнуто... Е, па, господо – поче он важним гласом – Велики ДАТО је ово... – и он хитро гурну шаку у црнкасти прамен магле који је, важно и осамљено, лебдео у простору и брзо га рашчешља.

- Ево га, господо! Част ми је да вам представим Демократског Ајатолаха Тоталне Оптимализације, познатијег као Велики ДАТО! И да наставим. Дакле, магла је трајала док овај Велики ДАТО није потражио пречицу до Северног пола.
- Шта ће тамо? – зачуди се Раде. – Залудан поп или има јак разлог?
- Како – шта ће? – узбуди се ка5ан. – Да својом ногом стане на сам врх земљине кугле! Замислите глобус, да га сад не тражим по овом маглуштини, и Великог ДАТО-а на њему. Како вам делује?
- Сумњиво – одговори Амик.
- Позерски – додаде Прекобарац.
- Склиско – објави Раде. - Оклизнуће се низ неки глечер и набити муда на полутар. Падањем се добија убрзање...
- Хм, хм – кашљуцну ка5ан. – Може да буде... Или ће да бидне... Тек, ни Велики ДАТО није могао да прође. Магла је толико очврсла да није успео ни ногу да спусти на земљу, а камоли да дође до Северног пола!
- Није могао? – зачуди се Прекобарац. – Зашто је није прелетео?
- Онда нема пречице – објаснио је ка5ан. – А пречице су свуда, и у свему, најважније, као што и сами знате... Велики ДАТО је ту пречицу просекао кроз маглу и да се не би опет затварала разбуцао је све MGL преносе у околини. Главни Маглени торањ и MGL студије, репетиторе и одашиљаче...
Ка5ан застаде да узме ваздух, а у уста му се ушуња краћа серија са документарно- уметничким претензијама. – Пух – избаци је он гадљиво.

– Видите, господо – настави он – све то ништа није вредело. Магла је и даље била чврста и неначета... И тек тада је открио да се овде MGL пренос чува, пласти и лагерује свуда и на сваком месту. Испод мостова, ево видите...

- ... у аутобусима и возовима, зградама и школама, чак и у...

- Видите и сами како то опасно изгледа! И све је то очистио.

- Морао је, није имао избора – пречица до Северног пола мора да буде проходна! И, тако, магла нестаде!
- Е, нека му је алал! – узвикну Амик у складу са својим именом.
- Истим добром нека му се врати! – прихвати Раде. – И нека чува муда!

- Тако је Велики ДАТО победио маглу! – слављеничким гласом објасни ка5ан. – То је у историји записано као Велика Маглена Победа!

- У историји? – сумњичаво запита Амик.
- Биће тамо до прве ревизије – објасни Раде.
- Шта је било отом-потом? – нестрпљиво се распита Прекобарац разгрћући камаре сиво-громуљавог ваздуха око себе.
- Шта је могло да буде? – реторски запита ка5ан. – Појавио се чист, прозрачан ваздух. Ту и тамо прогорео од паљевина и светлуцав од уранијума...

- Али осиромашеног! – вајкао се Раде.
- Шта да радимо? – уздахну ка5ан. – Победник је онај чисти, пунокрвни уранијум сачувао за себе.
- Себично од тако дивног створења – уздахну Амик.
- Али ефикасно! – објасни ка5ан. – Ево, видите, светлуца! Све до, не дај боже, смрти...

- Све је то лепо и јасно – окретао се Раде око себе – али где је тај чисти ваздух? Онај који је велики победник донео?

- Око нас господо, око нас! – изненади се ка5ан. – Како не схватате? Јасноћа и светлост морају бити испуњени садржајем! Иначе су сјај празнине, зар не?

Зачу се хук, грмљавина мотора и хеликоптер затутња изнад њих.

Низ конопце су се спуштали војници у пуној ратној опреми и залегали лево и десно. 

Последњи, командант, застаде и загледа се у њихова бледа лица.

- Види, види... Ви сте ти срећници који живе после краја историје?

- Срећници... – неуверљиво потврди ка5ан.

- Да знате да сте у праву! – настави командант. - Када је све најбоље, идеално, савршено, хармонично, складно и саморегулативно, шта ће ту историја? Од овога нема бољег! Зато је историја сама себи наредила – СТОП! Марш у сумњиву, променљиву и тамну прошлост! И престала да тече јер од најбољег нема бољег, другачијег, новијег! А ово, што видите, то је нешто епохално! Сан свих религија и идеологија!

Он значајно застаде и све их премери, једног по једног.

- Садашњост врши десант на будућност! И? Заузима је, наравно! Али ни  будућност не седи у запећку! Та будућност - која је у исто време и наша садашњост – она, ево погледајте!

- Видите? Она трчи, спринта, спонтано претрчава! Где? У вечност, наравно! У вечност!!! - дивио се командант.

Он застаде да узме ваздух и обрише зној са чела.

- Да, господо, садашњост, која је будућност, и вечност, не може да буде празњикава, танушна и провидна, не дај боже кичерски плавкаста! Не, све мора да буде испуњено. И то густим, опипљивим садржајем који ће свако моћи да заграби када, како и колико жели... Сан снова целокупног човечанства откако постоји и... и... шире...

Он рашири руке пун наде и прсти му утонуше у обећавајуће спирале сиве гарежи.

- Сада све разумете, зар не?

- Разумемо! – одговорише они, у глас, као да су у строју.

Млади капетан дотрча и рапортира: 

- Заузета будућност, покорена вечност, окупирана прошлост!

- Браво, момци! – похвали их командант. - Идемо на закуску са пип-шоуом и ватрометом! А ви, господо, ви сте двоструки срећници...

- Разумемо, ми смо срећници! – одговори принудни строј.

Командант задовољно салутира и нестаде у магли.

Ка5ан се занесе; лево, десно... Амик га зграби за рамена и усправи.
- Много густог, опипљивог садржаја... – пожали се ка5ан.
- Пресисао лепоту! – констатова Раде.

- Ка5ане, ви бисте могли са нама – предложи Амик. – Да се мало одморите...
- Нема мени одмора... – поче ка5ан и загледа се у Амика. – И код вас је MGL..

- Ни случајно! – увреди се Амик. – Шта ви мислите о нама?
- Нема MGL-а? – зачуди се ка5ан. – Благо вама!
- Пођите – позва га и Раде. – Боравак код нас пријаће вам к`о кисела чорба у два ујутру.
- Ма, не вреди... – нећкао се ка5ан. – Имате екране, а то...
- Само један – признаде невољно Амик.

- У кафићу «Код Јужне Капије»! – потврди Раде. – Али, не брините, даљински је код мене.
- Само један? – изненади се ка5ан. – Па ви сте батлије!
- Него шта! – испрси се Раде.
- Па, ако не сметам... Могао бих на који дан... – уздржано се понуди ка5ан.
- Добро дошли, ка5ане 5ре 5ровићу! – обрадова се Амик. – Идемо одмах, зар не?

Ка5ан нежно гвирну у Златанину слику, љубавнички је додирујући по облинама: - Идемо, драга!

Ланчић зазвекета пригушен даљином.

Ауто су познали по стогу магле наслагане по њему. Разгрнули су је и сместили се. Ка5ан је на коленима држао велики свитак.

- Господине ка5ане – упита Амик палећи мотор. – Нисам вас питао... Пешадијски гардијски капетан?
- Таман посла! – нарогуши се ка5ан. – Поморски. Капетан дуге пловидбе!
- Поморац! – одушеви се Раде. – Све те луке и проводи... Ту и тамо гусари...

- Било је, госпо`н Раде. Питајте за ка5ана 5 Ва3 па ћете чути.

- Кад даме доделе такво пламено име...

- Тако су ме назвали гусари. Танкери се бране шмрковима. Ја сам уместо воде употребљавао нафту и спорогорећу сигналну ракету...

  - Био сам  страх и тре5 5 мора.

- Каква прича! – одушеви се Амик. - Осећам ка5ане да је ово почетак једног дивног...
- ... узбудљивог и подужег  романа! – убаци Раде.

- Уозбиљи се! – љутну се Амик. – Какав роман! И они су део MGL система.

Ауто се покрену и још се чуло: - Господо, молим вас, зовите ме једноставно 55...

Магла се склопи за њима а простор саже у византијску вертикалу усмерену ка небу.

Међутим, из светлог процепа ништа се није појављивало. Ново се стварало у магли.

    Миливој Анђелковић

     www.amika.rs

... И  КОМЕНТАРИ

Ка5ан: - И, шта кажете? Тамо код вас, у Амика.рс може да се нађе кисела чорба у два ујутру?

Раде: Може, кад смо ми тамо.

Ка5ан: И даљински за ТВ је код вас?

Раде: Као да је код мене. Сакрио сам га иза Енциклопедије здраве хране и пића.

Амик: Штета што нису гледали овај десант на будућност.

Раде: Живеће у будућности и надати се садашњости.

Амик: То је боља варијанта од живота без наде.

Ка5ан: Заиста, шта је било са надом?

Прекобарац: И она је освојена.

Амик: Па, не баш. Мало је трансформисана и од На–Да постала је Да-Да, срећно ушушкана у будућност – садашњост.

Раде: И све је јединствена Империја...

Ка5ан: Ама не! Каква Империја! Рекох вам: Велики ДАТО. Демократски Ајатолах Тоталне Оптимализације.

Амик: Оно демократски ми се свиђа, мада...

Раде: Оптимална оптимализација до оптималне окупације.

Амик: Ако Мајка Планета не буде бржа!

Прекобарац: И биће, видео сам...