НАСЕЉАВАЊЕ ВИЗ@НТИЈЕ - нови наставци

>> Нејасна прилика догега са друге стране друма и загледа се за возилом на путу за Amika . rs . Стаја ла је непомич но и чекала. Када звук аутомобила нестаде, она махну патрљком руке и извуче Укључи га и проговори пискавим гласом који се утапао у маглу: - () тв () р # Пл @ в @ Вр @ т @! – и спакова мобилни под огртач. Осврнуло се, разгрнуло праменове и ослушнуло. Маглена завеса се лелујала у ритму стихова са невидљивих усана: - Лија и пчела и мајмунче моје Како да буду парни кад су троје? - С вратница гуска придружи се њима... - Е, сад су парни, четворо их има... - Синко, синко! – завапи особа са лепенским пасошем. – Опет се замајаваш! - Ту СааМ ПРааМааЈКОоО! – провуче се одговор кроз гроздасте наносе сивила. – ТрЕ е БААА ти нЕЕштООО? Прамајка незадовољно одмахну главом и зграби одговор за ООО . Смота га у лоптицу и неспретно баци у правцу гласа. - Ево ти твој одзив! Вуци се овамо! - Зашто сте љути Прамајко? – зачуди с...

Ликови романа читају, ишчитавају и прескачу грозоте, да буду срећни до следеће __________. >> Златасту слику ка5ан брзо сави у тубу. Магла се згусну око њих, несташно их штипкајући за образе.  - Ој! Хоће и доле! – огласи се Раде. – Иш, ти велика, маглена девице... Која заносиш генерације... - Ово није ништа, како је било – озбиљног лица прозбори ка5ан 5ровић. – Била је тако густа да се није могло проћи. Домаћини су вилама разгртали стазицу до свог дома, а на главним правцима непрекидно су зујале моторне разгрталице... И тако је то трајало док Велики ДАТО није... - Велики ДАТО? – упита Амик шарајући очима по осталима. Раде слеже раменима, Прекобарац обори очи као да у томе има и његове кривице. - Ма није могуће! – запрепасти се ка5ан. - Не знате ко је Велики ДАТО! У каквом ви то срећном граду живите? - У Амика.рс -у – објасни Амик. - Ах... – уздахну ка5ан. – Знао сам да је нешто скрајнуто... Е, па, господо – поче он важним гласом – Велики ДАТО је ово... – и он хит...

И то се догодило! Изашли су, у ретровизору се смањивала Јужна Капија. Раде и Прекобарац су ћућорили, још омамљени од синоћне седељке. Испред њих се отварао обећавајући друм  замотан у маглу. Иза стакала су промицали ројеви светлуцавих искри, праћени четама мрака. Амик заустави ауто: - Видели сте. Нигде никог. Мрак и магла. - Само ти се чини, чини, по месечини ... – одпевуши Раде . – Магла је искусни ла-маг... Све учини невидљивим, осим себе саме. Око аутомобила заиграше свици и сплетоше се у дугачак, спирални низ…   ... који проговори дубоким, очараним гласом: - СЕДАМ ХИЉАДА ТРБУШЊАКА!!! - Молим??? – зблану се Амик. - Шта је то било? - Сазнаћемо – отрежњено објави Прекобарац. - Неко долази! - Ма, немој и ти... - поче Амик и ућута. Неко је, заиста, долазио. Лагано, ногу пред ногу. Кораком смиреног шетача. - Моја драга не носи најлонке ... – отеже Раде и ућута. - Настави - примети Амик. - Твоје запевање га је привукло, оно ће га и ...