СРЕЋНИ ЧАС И ЦРНА ЈЕДРА – 64. наставак романа

Господин Фејсбук је нестао, само се још плава омаглица вукла обалом.
          - Идеолог – закључи Амик. – Видим да ми је то његово познато...
          - Политком доба спектакла – допуни га Раде.
          Прекобарац се намршти.
-         Више од тога! Папа нове религије...

...
- Ако ниси на Фејсбуку – додаде – не постојиш!
          - Али ја хоћу да постојим! – надури се Златана. – Само кад помислим ма стотине, ама на хиљаде лајкова! Па нека је и папа...
          - Имаћеш их, драга – обећа ка5ан. – Ево сви ми ћемо...
          - Ја нећу! – натмурено ће Прекобарац. – Мислим, нећу бити на Фејсбуку...
          Амик га прекорно погледа.
          - Зашто си тако искључив?
          - Кад видиш сав шљам и олош овог света, постајеш искључив. Исправан или осветник.
          - Одметник, у оба случаја – замисли се Амик. – А зашто не осветник?
          - Зато што превише волим себе – признаде Прекобарац.
          - Ево самољубља као врлине! – одушеви се Раде. – То је као кад измешаш све боје и добијеш црну, а она је понекад као бела...
          - Е, јеси објаснио! – огласи се Амик.
          - Самољубље је и психотерапија – покуша Прекобарац да објасни.
          - Свети имиџ – није одустајао Раде. – Пумпица за его.
          - Фотка згодне даме на Фејсбуку је као попити хладни мартини – сетно ће Протеј. – А неколико сличних фотки, то је већ пијанство!


-         Ја бих рађе коктел Свете Луције – изјасни се Раде. – Фотка је естетика, а коктел је потреба. И то онај трофазни, као шатл. Ево, овде је рецепт

- Фотке, уз коктел – прихвати Протеј. – То је решење!
          - Приправниче – Раде позва MNW. – Чуо си, котеле за све!
          - Зар бити срећан на Фејсбуку, после свих међусобних лајкова, није такође срећа? – упита MNW мешајући састојке коктела.
          - Јесте! – одлучно изјави Златана. – Велика срећа!
          Ка5ану задрхта рука и мало коктела се расу као наговештај неслагања.
          - Није то права срећа – изјасни се Амик – Она нема подупираче и ласкаче...
          - Ви сте и грађевинар? – упита ка5ан задовољно.
          - Нема разлог! – преведе му Раде. – Подупирачи су ту док се не измакну.


          MNW донесе коктеле и посуду са блиставим коцкицама леда.
          - Браво, приправниче! – похвали га Раде. – Све си бољи!
          - У Амерској је срећа програмирана – присећао се Прекобарац. – Пабови су увели „срећни час“ кад се завршава радно време у фирмама. Тада пића појефтине, све буде пуно, звоне весели гласови и наздрављање чашама. Одједном видиш много опуштених, осмехнутих лица, подмлађених на косој светлости залазећег сунца...
          Он заћута и замишљено се загледа преко крошњи, тамо где се у богзнаколикој даљини гњездила Амерска.


- Лепа слика – сложи се Амик. – Тај планирани час укида случајност среће и обезбеђује њену извесност.
          - Бити срећан сваког дана! – одушеви се MNW.
          - То траје сат - два – покуша Прекобарац да објасни изузетност тог часа.
          - Довољно! – пресече га MNW. – Отаљаваш што мораш и чекаш „срећни час“.
          - Да и на броду уведемо „срећни час“? – понето упита Златана.
          - Зар ти ниси већ срећна, драга? – упита ка5ан подозриво.
          - Јесам, како да нисам – ужурба се  Златана. – Али током „срећног часа“ сви би били срећни, не само ти и ја...
          - Па овде су пића бесплатна – оклевао је ка5ан. – И то целог дана, не само један сат.
          - И целе ноћи – допуни га Раде. – И добро смо снабдевени пићем. Може се рећи да смо ми, овде, баш срећни.
          - Амерски сат – два ми смо протегли на цео дан и ноћ – сагласи се Амик.
          - На много дана и ноћи – допуни га Прекобарац. – Овде смо у вечности која траје.
          И он показа обале са столетним стаблима високих, изукрштаних крошњи и спокојни ток реке који је потврђивао његове речи.


- Кад ово прође – замисли се Амик – и када се вратимо у ноћну мору историје, схватићемо да су ово срећни дани наших живота.
          Златана, MNW и Протеј, спремни за нове подухвате и пропуштене спектакле, изненађено га погледаше.
          - Чекајте! – узнемири се Протеј. – Осећате ли?
          - Шта? – пренуше се остали.
          - Неки немир у ваздуху...
          Он диже главу и рашири руке, прсти му лако затреперише.
          Река и обале су били тихи и празни, таласи су се једва осећали.
          - Долазе импулси пословних одлука – врачао је Протеј – ројеви олаких процената...


- Зажелео се бизниса – процени Раде. Било би боље...
          - ...много повољних салда... – мрмљао је Протеј затворених очију.
          - ... да прогледате у овој непрофитној стварности! – настави Раде.
          - Брод! – узвикну ка5ан. – Видео сам врхове једара кроз крошње!
          - Једрењак? – заинтересова се Амик. – Да и ми развијемо наша за прву регату у недођији?
          - Али ово су била моћна једра – забринуто ће ка5ан. – Широка, напета и – црна.
          - Црна једра? – понови Прекобарац. – Гусари?
          - Црно је помодна боја – успротиви се Раде. – Шта би радили гусари у овој пустари?
          - Господо, дижем сидра – објави ка5ан. – За сваки случај.
          Он покрену Арго, мотори пригушено зарежаше и везе се олабавише, зазвекеташе ланци оба сидра.
          На окуци реке појави се, као зла слутња,


У светлостима предвечерја личио је личио је на своју сопствену увеличану сенку.
          - Аух! – јекну MNW. – Као на филму!
          - Можда само желе да се тркамо? – оптимистички изрече Златана.
          Једрењак подиже задње једро и ка5ан прочита:
          - Еш... Јеби га!
          - Молим?!? – запрепасти се Златана.
          - Је, било је наде – извади се ка5ан.
          - Ето, шта сам рекао! – тријумфално ће Протеј. – Ипак неки бизнис!


На броду који је јурио ка њима чуле су се команде, капци су се подизали, нешто светлуцаво и дугачко гурали су на прамац.
          - Топови! – збуни се Раде.
          - Опет на нечијем нишану? – забрину се Амик. – Ама, докле ће то?
          - Сигнализирају заставицама – уочио је ка5ан. – И нису баш вешти...
          - Шта кажу? – Протеј је био нестрпљив.
          - Ва – жно – оба- веште – ње – преводио је ка5ан поруке две заставице које су се дизале и спуштале. – Сада нешто као да штуцају... Не, то значи: На на – шем – сај – ту – на – адре- си... Е, адреса сигнализацијом не може да се пренесе!
          - Гусари имају сајт? – изненади се MNW.
          - А ко га нема? – одврати суво Амик.
          - Шта још кажу? – питао је Протеј.
          - Помињу неки бизнис план.
          - Најзад. Неко предузимљив! – одушеви се Протеј. – Зашто им не пођемо у сусрет?
          - Зато што личе на гусаре! – одби ка5ан. – Ко зна шта смерају.
          - Али бизнис план! – очајавао је Протеј.
          Црни брод је дошао на домак гласа и над реком одјекну метални јек мегафона.
         
          - ОВДЕ ПЛОВЕЋА БАНКА „КЕШ – КОМЕРЦ“!
         
          - Банка, најзад! – обрадова се Протеј.
          - Моћна ствар! – сагласи се MNW. – Као да гледам добар спот.
          - Банка! – разочара се Амик. – Одмах сам рекао да су гусари.
          - Али имају стила! – заинтересова се Раде.
          Мегафон настави, узбунивши јата птица у крошњама.
         
          - УЗМИТЕ КЕШ ЗА ЕШ И УЂИТЕ У 21. ВЕК! ЧЕКАМО ВАС!
         
          - Лош слоган – примети Амик. – Свађају се са римама.
          - Боље је – знао је Раде – Кеш на еш, за живот реш!
          - Аух! – јекну Амик.
          - Дивно! – одушеви се MNW. – Ви би могли да водите банку!
          - Хвала, приправниче – прихвати то Раде.
          - Господо из банке! – викну Протеј. – Имамо понуду! Да вам продамо бољи слоган!
          Мегафон је ћутао, видело се да га преузима друга особа у белој кошуљи са црном краватом.
          - Директор банке! – обрадова се Протеј. – Одмах су нас добро проценили...

          - БРАЛЕ, ИСПЉУНИ ТО ШТО ИМАШ! – чуо је мегафон. - АЛИ ПРВО ТИ УЗМИ КЕШ, ПА ДА ТОЛКУЈЕМО...
         
          - Ипак је то неко из маркетинга – закључи Протеј.
          - И то приучени – додаде Раде.
          - Гусарско навлачење! – узбуни се ка5ан. – Топ су уперили у нас!
          И он покрену моторе на брзо, па још брже а Арго полете низ реку у цик – цак и цак – цик.


Топ се трзну, поскочи и избаци светлуцаву гранату. Ка5ан појача цик – цак и цак – цик и она пљусну у воду поред Арга.
          - Ипак су гусари – разочара се Раде.
          Из воде изронише сетови густо одштампаних папира.
          - Пословни уговори! – препознао је Протеј.
          - Ипак је то банка – сагласи се MNW.
          - Гусари или банка – у чему је разлика? – упита Амик.
          - У имиџу! – знала је Златана. – Они, једноставно, имају два профила на Фејсбуку.


Црни брод је остао далеко за њима, претварајући се у своју, све мању, сенку.
          - Пожурили сте, ка5ане – јадао се Протеј. – Да смо се састали, купио бих брод са све топом.
          - Купили би? – зачуди се ка5ан. – Банку у овој недођији?
          - У праву сте – признаде Протеј. – Али такав њихов бизнис-план! То све вређа.
          - Све гусаре? – упита MNW.
          - Све банкаре – исправи га Протеј.
          - Све банкаре – гусаре – убаци Амик.
          - Ето видите колико је важан имиџ! – умеша се Златана. – Од њега зависи да ли си Кука или Бизнис-Роки!
          - Бизнис-Кука! – обједини их Амик.
          Црни брод се више није видео, ни као сенка, а река је ширила своје спокојне обале да прихвати брзи Арго.

          Миливој Анђелковић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ГОСПОДАР ПРИЧА - 61. наставак романа

ПИЛУЛЕ СРЕЋЕ И ИСПУЊАВАЊЕ ЖЕЉА – 71. наставак романа

КОМПАС ЗА ВИРТУЕЛНО – 63. наставак романа