НАСЕЉАВАЊЕ ВИЗ@НТИЈЕ - нови наставци

Одлазили су у строју, имитирајући мажореткиње и злокобно звецкајући мачевима. За њима се осу већи део сенки, једино центар остаде збијен и непоколебљив. - LAV !!! – замаука један део преосталих и скиде маске. - ЛАВ!!! – одазва се други и подиже летве и мочуге на којима је писало лАв!!! И поче општа туча. Рукама, ногама, маскама и транспарентима.   MNW зину, збаци шешир са главе и изгази га. – Зашто, зашто, зашто?! - јечао је. - Добро дошли у наш град – застаде последњи добошар. – ЛАВ и LAV ! И он кратко забубња у част гостију.  – Не обраћајте пажњу, то је пословни договор узгајивача купаца. - Али они се туку! – зачуђено одговори Амик. - Буде ту и тамо. Шта ћете, слободно тржиште! Не идите тамо, младићу – добаци он. Било је касно. MNW је пришао борцима раширених руку које бране светлу будућност. - Конкуренција! – узвикну прва сенка. – Отима наш део! Баци се на MNW а за њим и остале сенке. MNW потону под тежином њиховог црнила. -...

Плочу са путоказом ка5ан је опрезно положио на црвену лампу у Магленој соби. Спојили су прсте и мочварно зелену заменио је вихор боја које су се заковитлале  око њих. Соба се претворила у психоделични соларијум. - И доктор Лири би нам завидео – прошаптао је Амик али га нико није разумео. - Пшшшт! – засиктали су. – Квариш пут у будућност... - Ионако је руинирана... Кошмар боја се смиривао и плава је преовлађивала: небеска, византијска, маринска, фејсбуковска ... Лампа је три пута затрептала, утрнула и добила боју жара који се гаси. Радознало се пожурили на палубу. Дунав је поново био сивкасто-браон а на обали, испред њих... - Најзад! – одахнуо је MNW . – Стигли смо у дигиталну будућност! - Овде сам већ био... – промрмљао је Прекобарац разочарано. – Остаћу на броду као дежурни, а ви обиђите будућност. - Каква је? – нестрпљиво упита Златана. - Неиспричљива – одговорио је Прекобарац загонетно. – Само пазите, запамтите: никако немајте размењивати LAV и...

IV - ТАЈНА ЛЕПЕНСКОГ ПЕСКА -  ПРАМАЈКИН ПУТОКАЗ Сутрадан, окупили су се у Магленој соби и спојили прсте. Црвена светлост их је обасјала а ка5ан прошапта сетно, за себе: - Као да сам у Амстердаму… - Чула сам, драги – дошапну му Златана. – Тада си био млађи. И несташнији. - Тишина, тамо! – подвикну Прекобарац и изговори чаробну бајалицу. Светлост се појача а једна рука, црвена као да је преливена крвљу, пролебде изнад њихових. - Шест пари! – смирено објави ка5ан. – Ослободили смо се слепог путника. Црвенило се истањило, одгоре су се спуштали стакласти велови избраздани плавкасто-сивом светлошћу. Прошлост се убрзано  размицала а будућност... - Будућност је романтична? – упита Златана знатижељно. - Лебди? Или пада? – одазва се Амик. Из близине, као да им шапућу у ухо, разговетно су се зачули бучни гласови. - Кажем вам, Прометеј је крив! Све те бомбе су ватра... - Ма, немој! – подругљиво ће други Глас. – Почело је пре њега. Од Нарциса! - З...