ГУСАРИ НАПАДАЈУ – 73. наставак романа

            Протеј је загледао чудотворног Буџислава који, онако елегантан, уопште није изгледао опасан.
          - Мерлинов штап­? Да ли је у његово доба било гусара?
          - Није – одговори Прекобарац спремно. – Било је разбојника.
          - Ми их само прецизније називамо – објасни Амик. – Гусари, пљачкаши, лопови, банкари...



          - Добро сте ме подсетили – трже се Протеј и викну према чамцима.
- Gentlemen, what is your bank so we can handle this business?
          - Да им преведем на шпански? – понуди се Прекобарац.
          - Не треба – одустаде Протеј. - Наћу ћу њихову банку међу оф шор компанијама.
          Први чамац са четворицом нападача већ је био сасвим близу „Арга“.
          Раде одлучно испи остатак дуплог вињака у чаши и зграби највећу флашу за грлић. Амик загризе лулу и пусти облак дима од кога се први гусар закашља.
          - Пуцаћу! – опомену гусаре Прекобарац на шпанском.
          - Из штапа? – насмеја се челни на кљуну чамца. – Ми имамо боље играчке...
          Прекобарац стеже украшену дршку штапа – затитра бљесак,


пламичак заигра на чамцу, проби га и излете са друге стране. Гусари посртоше и испод кошуље се појавише ножеви, секире, мачете и један старински калашњиков без оквира са муницијом.
          - И ви имате штап, само метални – насмеја се Прекобарац и подиже Буџислава у висину њихових глава.
          Гусарски чамац застаде, чекали су да други приђе броду па да нападну са обе стране.
          Ка5ан одвоји патрон да напуни пиштољ, а Златана се узнемири.
          - Не жуту! Стави црвену!
          - Драга, није ово ватромет – одврати ка5ан – да бирамо боје.
          - Црвена опасније изгледа. Види, и ја сам донела црвене маказе за самоодбрану, а не оне седефасте!
          Ка5ан се осмехну и сигнални пиштољ напуни црвеном патроном.
          - Да, у праву си! Опаааасно изгледа...
          - Да тркнем по црвену хаљину? – двоумила се Златана.



          - Не треба, драга – није се збуњивао ка5ан. – И ова је опасна кад је на теби.
          Други чамац је дошао на дохват палубе „Арга“ и први у њему испружи руку да дохвати ограду брода.


          - Спусти руку! – подвикну ка5ан. – Пуцам!
          Гусар га погледа у очи и ухвати се за ограду.
          Ка5ан опали – сигнална ракета претури гусара и запали кошуљу на њему. Он је стрже са себе, исуче секиру и усправи се. Остала тројица у чамцу скочише на седишта да прескоче на „Арго“ и задигоше кошуље.
          Ножеви, секире, мачете и два пиштоља бљеснуше на сунцу.



          - Ха! – подвикну Прекобарац и окрете се ка њима. – Какве лепе играчке!
          Он спусти Буџислава до бока, ослони се на њега и уздиже метар-два изнад палубе. Одгоре опали кратак рафал бљесака који пробише дно чамца а река спремно куљну кроз њих.
          - Porka madona! Ave Marija gracia plena... – псовали су и молили се гусари зурећи у лебдећу фигуру која им муњама потапа пловило.


          Вода је шикљала у чамац у дебелим млазевима и гусари скочише у реку, стављајући ножеве у зубе. Један се ухвати за ивицу палубе. Раде замахну флашом и промаши, MNW га закачи веслом по рамену а Амик истресе сав жар из своје велике луле на руку на рубу палубе. 


Спаљена кожа засмрде, он јаукну, одгурну се од брода и заплива ка обали.
          Други чамац се приближио и застао, зурећи у лебдећу фигуру Прекобарца. Ка5ан окрете сигнални пиштољ са новом ракетом ка њима, а Прекобарац се лагано и достојанствено спусти на палубу.
- Да вам покажем ову дечју играчку? – предложи.
- Не треба, сињор. Хвала, сињор! Аве Марија... Одосмо ми...
И завеслаше уназад, као на елитном брзинском такмичењу у контра-вожњи.
- Потопите их! – нареди ка5ан.
- И треба! – сложи се Златана.
MNW је зурио у весло у својој руци, као да од њега чека одговор: шта то би?
          Неколико бљескова заиграше по чамцу и он се накриви. Гусари се нагоше на другу страну да га исправе али је вода је већ пљуснула преко ивице, чамац се успорено нагињао, као да хоће да сагледа дно реке и они скочише у воду.



          Ка5ан упали моторе и „Арго“ грмну као разјарени лав.
          - Сад ћу и вас да потопим! – одлучи се гледајући плутајуће главе.
          - Немоја, драги – Златана спусти руку на ка5анову мишицу. – Доста им је ово...
          - И шта рекоше: - имамо играчке и слаткише за децу – чудио се MNW.
          - Да! – прогунђа ка5ан. - Играчке и слаткише! Ето, видели сте ту вашу децу са секирама и ножевима.
          - И пиштољима! – додаде још увек збуњени MNW.
          - Ех, драги! – утеши ка5ана Златана. – Знала сам ја да си ти у праву!
          И она се угњезди на своје најдраже место – између ка5ана и кормила.
          - Има ли још дилема? – упита ка5ан, окрећући сигнални пиштољ ка палуби.
          Сви се сагоше и он спусти ракетни пиштољ.
          - Деца... – вајкао се он. – Видели сте вашу децу...
          И он показа на гусаре који су посртали по плићаку и дозивали се.
          Сви су погружено ћутали.
          - Честитам, ка5ане! – огласи се Протеј. – Задивљен сам господо, вашом акцијом! Ефикасно и без крви! Ако икада будете хтели да радите као моје обезбеђење бићете изузетно плаћени! И поштовани! А ви, губитници....
          И он претећи махну ка обали својим великим кухињским батом за кокосове орахе који није стигао да употреби.

          Миливој Анђелковић

         www.amika.rs 

Коментари

Популарни постови са овог блога

ГОСПОДАР ПРИЧА - 61. наставак романа

ПИЛУЛЕ СРЕЋЕ И ИСПУЊАВАЊЕ ЖЕЉА – 71. наставак романа

КОМПАС ЗА ВИРТУЕЛНО – 63. наставак романа