ГУСАРИ И АКЦИЈА ЗА ЧИТАОЦЕ – 68. наставак романа

Сутрадан ујутру, омамљени од бурне ноћи, путници „Арга“ су загледали обалу где је ноћас треснуо метеорит. Видео се процеп нагорелог дрвећа које се још пушило и ка5ан пожури да дигне сидра и покрене брод.


- Овде смо „на изволте“ – објасни он. – Сви домороци, гусари и луталице доћи ће да виде чији је то топ тако моћно треснуо.
          - И жури нам се кући – подржа га Златана, сморена толиком недођијом.
          Да, кући! – мислио је ка5ан. Кући!
          Јутрос је прегледао залихе. Гориво, храна, пиће, цигарете... Све је било тек начето, као да нису путовали недељама, можда и месецима, није се усуђивао да прерачунава. Ако би се узела просечна потрошња горива, хране. А тек пића! Не, то је било несхватљиво, нереално и невероватно. Плашио се да је све то нека варка и да ће само „пуф“ и нестати. А шта онда? Где, овде, да набави гориво, клопу, пиће... Шта пиће, обичну воду!
          Заустио је да о томе обавести остале али је оћутао. Сетио се претходних дискусија и расправа које су се обично завршавале најгором варијантом могућег догађања. А о најгорој варијанти овде, није смео ни да мисли.
          Показатељ горива је тврдио да су резервоари безмало пуни и он усмери „Арго“ безбедном средином речног тока. Ни сувише брзо, ни споро, тачно између ознака за оптималну и велику брзину.
          - Хммм... – чуо је Амика. – Чудно јесте...
          Он зна, схватио је ка5ан. Видео је шта прегледам...
          - За гориво, то је нормално – говорио је Амик више себи него осталима. – Сваке недеље, или бар сваког месеца, ослобађа се неки извор нафте од тиранске и недемократске власти.


- То црно злато слива се у слободни, демократски свет са обезбеђеним  економским принудама, чији смо и ми део. Са храном и пићем догађа се нешто слично...Једино ме дуван и цигарете чуде. То је вероватно наш старовремски, неослобођени део који нас повезује са славном прошлошћу.
          - Кроз дим? – упита ка5ан неповерљиво.
          - Кроз дим! – потврди Амик уверено. – Јер све је дим, то кажу све свете књиге и сви мудраци.
          - Или је то парадокс забрањеног – укључи се светски искусни Прекобарац. – Кад се нешто забрани, то се очива у изворном облику. Сви почну о томе да брину и мисле, мада га раније нису ни примећивали.
          - Ми, пушачи, ми смо свештеници забрањеног бога – изјави свечано Амик и изваја лелујаву и многозначну скулптуру од мирисног дима.


- Тихи чувари светлости – додаде Раде.
          - Како је то романтично! – јави се Златана. – Зашто ти драги ниси свештеник и чувар светлости?


- Ја? – зачуди се ка5ан. – Оставио сам дуван док сам пловио на танкерима за превоз нафте. Могу да запалим, али поштујем друге богове. И једну богињу...
          Поглед ка Златани и она се срећно угњезди испред кормила, у његово наручје.
          - Драги мој верниче...
          Али верник је одлучно склони у страну.
          - Брод на видику! – објавио је. – Изгледа да је укотвљен уз обалу...
          Двоглед је све потврдио.
          - Да, везан за обалу. Спуштених једара... Изгледа празан... Са знаком на прамцу... Који је... Мадре диос!
          Ка5ан спусти двоглед, погледа сапутнике и поново погледа. Није било сумње.
          - Са гусарским знаком на прамцу! – изрече најзад ка5ан.


          - Пословни партнери? – упита Протеј са надом.
          - Не, ово су неки други. Они прави, чим истичу знак.
          Ка5ан притера брод ближе обали, да буде делимично заклоњен окуком реке и грањем. Није спуштао двоглед са очију.
          - Изгледа празан. Везан, спуштених једара. А морамо поред њега ако нећемо да овде...
          - Нећемо! – рекоше углас Златана и Mister New Wave.
          - Да приђемо, да проверимо – предложи Протеј са надом.
          - Да пројуримо даље – предложи Амик. – Док се укрцају и подигну једра, бићемо далеко.
          - Можда – прихвати ка5ан. – Ветар им не одговара. Идемо. Полако и тихо.
Прекобарац сиђе у кабину и врати се са лепом, украшеном канијом за мач.


Види ти њега! – помисли Амик. Ето шта далеки свет направи од човека! Он ће мачем на гусаре!
          Прекобарац извуче из каније елегантан штап за шетњу и упери га испред себе. Сви су знали да је то моћни штап, такорећи чаролија коју је...
          - Диван штап! – прошапта Протеј који је био нов и није то чудо видео у дејству.


- Ово је и моћно оружје. Мерлинов штап – обавести га Прекорац.
          - Зар? – зачуди се Протеј. – Оног чаробњака! Где сте га купили?
          - Породично наслеђе! Мој прапрадеда добио га је на покеру од унука Мерлина.
          - Добио на фулу? – интересовао се Протеј.
          - Ама не... Какви! Имао је кенту а унук Мерлина два пара и покушао да овим штапом направи ројал...
          - Пссст! – нареди ка5ан. – Улазимо у зону опасности!
          - Одлична реплика, модерна израда – сумњао је Протеј.
          - Оригинал – прошапта Прекобарац. – Ево, на штапу то и пише.


Протеј са поштовањем дотаче штап.
          - Какав комад! Колико га цените, јер ја бих га радо...
          - Ракох: породично наслеђе. Није за продају – одреза Прекобарац.
          - Сви ћемо бити за продају ако не ућутите – љутну се ка5ан. – Тишина!
          Он утиша моторе и „Арго клизну низ воду до самог гусарског брода.
          На броду се ништа није померало. Обала је била пуста и ка5ан промрмља.
          - Имам једну идеју... Сетио сам се како смо одбијали малезијске гусаре...
          На „Аргу“ је завладала потпуна тишина. Чуло се само предење мотора и понеки птичји крик. Једна рибетина искочи испред брода, али то као да нико није ни приметио.
Гусарски брод је и даље изгледао као напуштен, никог да потрчи, викне или се бар покрене. Ка5ан приђе сасвим близу броду и искључи моторе. „Арго“ лагано и тихо приђе до брода и ка5ан се чакљом прилепи уз његов бок.
          - Тражи се добровољац! – прошапта.
          Тишина, изненађење, забринутост на свим лицима. Шта то намерава?
          - Зар нема... – поче ка5ан.
          - Има! – јави се Раде. – Ево, приправник Mister New Wave се јавио!


- Нисам! – изјасни се Mister New Wave.
          - Јеси, јеси! Неће ваљда ка5ан или ја?
          - Узми канистер од пет литара горива, пређи на брод и проспи све, ту и тамо.
          Mister New Wave се невољно покрену.
          - Брже, то! Брже! – нареди Раде капларским гласом. – Какав си то добровољац, једва се крећеш!
          Mister New Wave нешто промрмља, виде да сви гледају у њега, осмотри празну палубу пред њим и најзад пређе на брод.
          - Заборавио се канистер – подсети га Прекобарац и пружи га.
          - Проспи све по палуби – понови ка5ан. - Ту и тамо.
          - Ала су неуредни! – примети Mister New Wave. – И још смрди на рибу и ко зна шта...


Он се прошета палубом, погнут као борац на борбеној линији и испразни канистер.
          - Погледај у потпалубље! – нареди ка5ан. – Можда има отетих за откуп или заробљених.
          Mister New Wave опрезно гвирну у мрак и лагано се увуче унутра.


Раде се помери ка крми да боље види обалу. Нико се није појављивао, само два насукана чамца и црно огњиште неке бивше велике ватре.
          Најзад се Mister New Wave појави. Удахну свеж ваздух и окрете се.
          Напета тишина се окамени у ваздуху. Да ли ће, и шта ће се појавити на отвору потпалубља?

ОВО ЈЕ ПРОСТОР ЗА СУПЕРМЕНСКИ РАСПОЛОЖЕНЕ ЧИТАОЦЕ!
Ако из потпалубља извучете једног, два.... девет...
заробљених црнаца или Кинеза, поглавица или принцеза,
морате бринути о њима, водити их на поводцу речи
 и збринути до краја романа!

          Mister New Wave изађе одмахујући главом и поносно се пребаци на „Арго“. Учинио је оно што није нико други – био је на гусарском броду, шетао по потпалубљу и вратио се, жив и неповређен.
          Ка5ан покрену „Арго“ да запреде и лагано се одвоји ка средини реке.
          На обали се ништа није покретало, међутим, тамо даље ка шуми, као да се нешто зацрнело...
          Арго је већ поприлично одмакао када се Амик зачуди:
          - Не разумем ту одбрану од гусара? Јесте да горива имамо и сувише, али парфимисати њиме гусарски брод...
          - На танкерима гусарске бродове и чамце поливали смо нафтом, из шмрка.
          - И?
          - И испаљивали сигналну ракету у њих.
          - Сада немамо ракете?
          - Имамо али...
          Тада одјекну једно снажно БУУУУМММ!
          Сви се загледаше низ реку.


           - Неко је припалио – досети се Раде.
          - Штета, изгубио сам десетак потрошача – ожали их Протеј.
          - Ето, видели сте – објави ка5ан. – То се зове самоказна.
          - Без могућности кајања – уметну се Раде.
          „Арго“ је журно пловио а стуб дима са гусарског брода је био све даљи и постајао мањи – стубић, прамен, прамичак и нема га више.

          Миливој Анђелковић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО ИЗДАВАЧ – ПРИЧА СА ХИЉАДУ ДРУГОГ ЕКРАНА – 102. наставак романа и још понешто...

ЕКСПЕРТ И МИРОВЊАЦИ – 101. наставак романа, КОМЕНТАРИ и МАПА романа

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО СА 1003. EКРАН@ - 103. наставак романа