ПЕТА ДИМЕНЗИЈА: IN ИЛИ OUT - 84. наставак романа

Када су и последње искре згасле, на сцену излете Мистер New Wave.

Претрча бину по свим тактичким правилима са часова предвојничке обуке и завапи: - Молим вас! Госпођице, госпође и господо! Нећемо пуцање и плакање! Зар вам није доста! Идемо даље!
Одјекну неколико звиждука, арена се убрзано празнила. Камени редови углачаних седишта бљеснуше на шкртом сунцу, а њихова празнина поремети успостављену равнотежу. Над арену су се намицали маглени облаци, као да их нешто догони.
Мистер New Wave остаде суочен са Амиковом екипом. Устукну за корак када се Прекобарац лагано, као клонирани Буда уздиже изнад седишта и узе Буџислава од Радета.
- Завршио си са пуцањем? – упита он брижно.
- Ја?!?!?! – запрепасти се Раде. – Пуцао?!?!?!
МNW се врати на ивицу бине: - Госпођице и господо, макар ви... Темељ-кућа је празна...
- Ми управо одлазимо – обавести га Амик.
- Онда, готов сам! И уопште, могу вам рећи – готов сам! Или ће ме Они, или Она!
Он опрезно погледа у backstage па у небо. Изнад хоризонта палацао је огроман, зеленкасто-црни пипак, усмеравајући нове камаре сивила ка њима.

- Ено је! – објави Прекобарац. – Рекох вам да је ту!
- Да гос`пон Раде опет опали? – предложи ка5ан. – Ево, додаћу му Буџислава.
- НЕЕЕ!!! – узвикнуше остали, у један глас. Само се Златана засмеја, ланчић весело зацилика и извуче се до струка из тубе. Њено вижљасто, зрело тело се извијало као да је на стриптиз писти. Изронише бедра и она се појави цела. Имала је само једну ногу украшену ланчићем.

- Ох! – уздахну Амик и гурну Радета, а Раде очима показа Прекобарцу.

Једино се ка5ан засмеја. Колико безосећајности, уплео је мисао Амик, зар не може да покаже минимум...

Ка5ан се наже над велику тубу, нежно извуче једну витку и елегантну женску ногу са црном подвезицом, пољуби је, врати у тубу и извуче другу са гусарском тетоважом лобање на бутини. 

Љубавнички пажљиво, уз много ситних додира, очисти је од труња и додаде Златани. Она је једним увежбаним покретом причврсти на тело, чуло се само ситно «клик!».
- Зашто ометате ситне животне радости... – поче Златана и заћута, загледана у Амикове разрогачене очи.

- Има и других  – стегнутих усана изјави Амик...

... и гурну опасни штап ка Прекобарцу.

- Господине Амик, толику индискрецију нисам од вас очекивао! – љутну се 55.
- Нисам ни ја – признаде Амик и дубоко удахну ваздух.  – Треба да пожуримо...
- Госпођице, господо – завапи Мистер New Wave. – Останите још мало! Да и ја нешто унесем као водитељ...
- Унећемо ми за вас – на све је пристајао Амик, само да оде кући. – Ево, повешћемо и вас, па успут, у разговору...
- Да пођем са вама? – изненади се МNW.
Он размисли за тренутак, осмотри целу групу, наклони се дами и одлучи: - Идем! Боље IN него OUT! Хвала вам, госпођо и господо!
Кренули су ка ауту. Раде сачека МNW и пође са њим.
- Биће нешто од тебе, момче! – објави он и срдачно га клепи по леђима. – Идемо у кафић «Код Јужне Капије» да ово залијемо! Јеси ли чуо за «Трофазни шатл Свете Луције»?
- Ово је било феноменално, момци – радовао се Амик. – Један успутни излет претворио се у серију сазнања и открића. Маглу смо разбуцали, део света осветлили. И видели Њу, у пуном размаху!
- Тројка се умножила у шесторку – додаде Прекобарац.
- Комплетирали смо екипу – објасни Раде. – Сада може покер, преферанс... Целоноћни или на устајање...
– Простор-време се отварало за нас као да ради на фотоћелије – чудио се Амик.
- То су биле протодимензије...

смирено објасни Прекобарац. - Да избегнемо Пету димензију.

- ??? !!! ???

- Новац, господине Амик. Лова. Ђенге. У било ком облику. Новац свему даје коначне облике па су зато пролазни и сменљиви.
- Занимљиво – изјави 55 и значајно загледа Златану која је седела на његовом крилу.
- Money? – упита MNW.

- Шушке, него шта – укључи се Раде. – Али нису оне најважније...
- То је нека нова теорија? – неповерљиво упита Амик
- Прастара – разочара га Раде - Најважнија је количина лове.

- Светски тренд! – потврди Прекобарац. – Класика. А онда долази постмортем... односно.... постмодерна варијанта. Новац је променио простор/време и створио свог клона – банкарство.
- Молим? – упита Амик.
- Банкарство као највиши стадијум простора/времена. Чули сте за ту изреку, зар не?
- Наравно. Али не у том облику.
- Банкарство мења облике откако је смакло Новац.

- Како то – смакло?
- Клон Банкарства је ојачао, осамосталио се и Новац му је засметао. Упуцао га је. Бомба у мотор, из кратежа у обе ноге...

- Класична сачекуша. Новац је сведен на ниво прапокретача и прогнан у сеф на Светој Јелени или тако негде. Банкарство је преузело све његове улоге и умножило их кроз картице, кредите, зајмове, отплате, годишње билансе....

- И то је новац...
- Јесте. Али непостојећи. Банкарство је зашло у протодимензију простор/време.

- Постало је флуидно, прилагодљиво свим ситуацијама и вечно!
- И невидљиво! – допуни Амик.
- Па, не баш. Повремено се појављује као сива економија. Она је његов важан, усисни пипак. Да усиса преостали новац у употреби.

- Ништа не сме да наруши хомогеност нове, Пете димензије. То је чини нервозном.
- И ја сам то приметио – изјасни се Раде. – Ђенге полуде када су код мене, не могу да се скрасе.

Јужна капија је била пред њима, светлуцава у измаглици и Амик додаде гас. Стигли су кући.

Миливој Анђелковић

www.amika.rs

…И КОМЕНТАРИ

Ка5ан: Важно обавештење! Овако... Јавио ми се аутор...

- Кооооооо?

Ка5ан: Аутор књиге и ових наставака...

- Ааауууух!!!

Амик: До сада се мени јављао, истина ретко...

MNW: Зашто вама?

Амик: Зато што смо имењаци.

Раде: Баш ти је јак разлог...

Амик: У почетку сам био једини у www.amika.rs док се није појавио мој побратим Раде.

Ка5ан: Јавио се мени као ка5ану овог брода, одговорном за путнике и посаду.

- И? Шта каже?

Ка5ан: - Каже да има много коментара читалаца, приказа књиге и текстова књижевних критичара којима мора да да реч. Ви сте, каже, своје рекли у роману и после њега, а сада су остали на реду.

Раде: Али...

Ка5ан: Нема али, свако али нешто квари.

Амик: Да, нема али. Ми ћемо читати даље, свако за себе...

Ка5ан: Повремено ћемо и ми моћи да се јавимо, долазе нова времена па ће видети...

Раде: Знао сам!

Амик: Шта си то знао?

Раде: Па, оно о новим временима. То сам још на почетку рекао: „Времена су увек иста, само се газде и шанкери мењају“.