ОД БОГОВА ДО ПЛИЋАКА – 74. наставак романа
Арго“ је бректао и јурио, летео и пролетао. Не више кроз пределе и
крајолике, већ кроз време. Оно што се догађало са горивом, храном, пићем па и
цигаретама – да их увек има као да је путовање тек започело – сада је захватило
и простор – време око њих.
Autor slike: Doksumman
Mister New Wave је био замишљен.
Грешио је у припреми коктела, сипао вињак уместо вотке и одмахивао главом.
- Још те нападају
гусари? – упитао је Раде.
Mister New Wave потврди главом.
- Много смо ризиковали
враћајући се.
- Је ли? А ти си
посумњао у паљење брода: разбојници или деца која се играју гусара, питао си.
- Ипак... Да су нас
заробили...
- Било би страшно првих
неколико дана – потврди Амик. – Највише за Златану и ка5ана, док...
И он заћута.
- Шта - док? – хтео је
да зна Mister New Wave.
Амик и раде се значајно
погледаше и Раде одговори.
- Док Протеј не оснује
банку са њима. Опељушио би их до последњег ножа и сребрне кашике.
- А скривено гусарско
благо? – сетио се Mister New Wave.
- Оно би било гусарски
улог у банку – знао је Амик. – Гусари јесу сурови, али наш миленијум је створио
силе које их превазилазе.
- Ледена језа! – потврди
Раде
- Значи, ипак! –
обрадовао се Mister New Wave. – Гусари, недорасли и незрели као...
- Опет ти! – љутну се
Раде. Хоћеш да нас ка5ан још једном врати?
Mister New Wave ужаснуто одмахну главом и
ућута.
Зачуо се Златанин
радостан глас.
- Ено путоказа!
Враћали су се кући!
Оно што је у одласку
трајало седмицама и месецима, сада је пролазило за дан или два.
А онда, усред те јурњаве
без застајања и пристајања, на крми брода се појави
- Шта је ово?!?! –
запрепасти се Mister New Wave.
- Ко је ово донео? – упита
Прекобарац.
- Како се створило на
броду? – чудио се Амик подозриво гледајући около.
- Чудо и покора! –
пљуцну ка5ан.
- Надам се да је то наш
пријатељ Фејсбук... – обрадова се Златана.
- Ама, људи, бизнисмени
и потрошачи, чекајте! – Протеј је био најприбранији. – Ево, поред машне нешто
пише!
Сви се нагоше над пакет,
глава до главе. Писало је:
- Нагађам шта је ово –
проговори Раде размотавајући пакет. – Књига коју тражимо!
- И то седам комада! –
већ је пребројао Протеј.
- По примерак за
свакога! – објасни Амик.
- Украо ми је наслов! –
пожали се Mister New Wave.
- Седам примерака, од
аутора – објасни Раде. – Само он може да има такву хрпу истих књига.
- Разочарана сам –
снужди се Златана. – Мислила сам да је све распродато.
- Па како би читала о
себи? – упита је Амик.
- Све бих сазнала из
коментара на Фејсбуку.
- Али зашто је аутор то
урадио? – упита ка5ан.
- Испуњава нам жеље? –
претпостави Mister New Wave. – Да сам знао па да пожелим џип!
- Да нас посветли... –
замишљено ће Амик прелиставајући књигу.
- Или да нас задржи
овде, да читамо – супротстави се Раде. – Не зна више шта ће са нама.
- Можда и то пише, али у
књизи – забринуто ће Амик. – Колико видим, на прескок и дијагонално, аутор је
дорадио и прерадио текстове објављене на едију и ми смо... Ко зна какви...
- Некакви! – објави
Раде. – То треба да проверимо.
- И шта ако не будемо
задовољни својим изгледом, ликом и делом у роману? – забринуто упита Златана.
- Најефикасније би било
да напишеш други роман у коме би аутор био главни лик и ту му доакаш – објасни
Амик.
- И да тај роман иде у
најмање 75 наставака на Мрежи, да буде објављен као књига и да има бар неколико
читалаца више – допуни га Раде.
- Неколико хиљада
читалаца више? – упита Златана.
- Ама не. Појединаца –
прецизира Раде. – Хиљаде гледају троминутне клипове на Мрежи.
- Има их који још увек
читају – био је оптимиста Амик.
- Да, између филмова, за
време реклама – додао је Раде.
- Док чекају код зубног
лекара – присетила се Златана.
- У градском саобраћају
– додао је Прекобарац. – Уђем у аутобус, а као да сам ушао у читаоницу градске
библиотеке! Сви читају!
- Знате ли шта је хит
деценије? Не знате? – мудровао је Амик. – Сабране еС-еМ-еС поруке!
- Има ли нас у тим
порукама? – заинтересовала се Златана.
- Ко зна? Можда има... –
двоумио се Раде.
- То би баш волела да
видим – надала се Златана. – То је више него лајк на Фејсбуку.
- Али ко ће да прочита
оволику књигу? – чудио се Протеј. – Није о бизнису а има преко 200 страна!
- Постоји проверени
поморски метод – укључио се ка5ан. – Тамо где се вода другачије таласа, пени,
мрешка или мења боју, тамо је плићак.
- Или, преведено на
језик романа – разјаснио је Амик – тамо где је нечија слика, име или теме које
га интересују, ту је и он.
- Значи, тражићемо
плићаке у роману? – упитао је ка5ан.
- Да, места где је аутор
насукао нас, а можда и себе.
- Онда, госпођо и
господо – закључи ка5ан – на овом броду је пријатно, безбедно, имамо храну...
- И пића – додаде Раде.
- И пића, наравно. Па
извол`те, крените на путовање кроз књигу. Ја ћу уз помоћ Златане...
- Ама, прочитаћу ту
књигу да видим колико је аутор покрао од оног што сам ја замислио за своју
књигу – био је одлучан Mister New Wave.
- Да видимо колико је
књига прочитала нас – закључи Амик.
И би тако.
Седели су и читали,
шеткали и читуцкали, прескакали и враћали се, загледали фотке, мрштили се и радовали.
А писало је... – шта,
биће у наставку овог романа....
Миливој Анђелковић
Коментари
Постави коментар