ПИЛУЛЕ СРЕЋЕ И ИСПУЊАВАЊЕ ЖЕЉА – 71. наставак романа
Ноћу, нестајала је прашума на обалама и остајала само река, вечита и
једва чујна. Светлости брода су обасјавале дно па је „Арго“ био тамна сенка над
којом лебди светла аура авантура.
- Одисеја се приводи
крају, Итака, www.amika,rs је пред нама – медитирао је
Амик. – Таман кад смо изгубили невиност путника – аматера и стекли искуства
багабунда и професионалних луталица, богиња природа је почела да одлучује
уместо нас. Шта смо постигли? – упитао је и заокружио прстом по сапутницима.
Сви су ћутали и гледали
га. Да ли он то озбиљно или опет нешто замотава?
- Стигли смо до почетка
епохе – допуни га Прекобарац - и до Платонове пећине и видели Сократа...
- А са њене друге стране
је крај епохе – настави Амик.
- То ме интересује! –
живну Протеј. – Како изгледа?
- Нисмо стигли да
погледамо – пожали се Амик. – На почетку свих почетака заробили су нас Стари
Словени и хтели да нас продају као робље у Солуну.
- Видели сте је, макар
из даљине? Интересује ме како изгледа: дубоко, широко, високо, прозрачно...
- Вишебојно, у
тридимензионалном формату.
- Фантастично!
- Па баш и није. То су
Платонове сенке, само кичерски офарбане.
- Мене интересују
бизнис-пројекти за крај епохе – објасни Протеј. – Знате оно: одабереш, узмеш
аванс, радиш, профитираш...
- А ако не успе? –
бринуо је MNW. – Онда банкротираш?
- Пу, пу пу... – одбаци
урок Протеј. – Умеш нови пројект и новим авансом покријеш губитке, и тако до
следећег пројекта.
- И? Шта буде на крају?
- Обогатиш се, или дође
крај епохе.
- Свиђа ми се такав
бизнис-план – обрадова се MNW.
- Да, самоодржив, увек
ликвидан, вечан – објасни Протеј. – Вештина је у томе да буде што
профитабилнији.
- Па може ли?
- Зависи од ортака. Ако су
уходани – може. Ако се отимају за бизнис, значи да има много играча.
- Нема монопола? – уочио
је проблем MNW.
- Буде, увек буде. Али тада
је профит слаб.
- Има, а нема? – хтео је
MNW да разјасни.
- Занимљиво –
дипломатски их прекиде Амик. – Али то није врх онога што смо постигли.
- А шта је то? – упита
Протеј незадовољан што има нечега важнијег од бизниса.
- Најважније је да смо
разбили потентни мрак
- Уштројили га? –
неискусно провери MNW. – Не сећам се
тога...
- Не тако грубо.
Постигли смо да Константинополис заблиста, још блиставији у импотентној тами.
- Константинополис? – зачуди се MNW. – Тамо нисмо били.
- Јесмо – објасни Амик. –
Увек када смо разазнали шта је кич, били смо у Константинополису. Уздигли смо
сјај уметности...
- Мислите на паљење
гусарског брода? – упита збуњени MNW.
- Да, то је био врхунски
перформанс на даљину, али медијски неуспех – оценио је Протеј.
- Агенције нису јавиле –
разумео је MNW. – Да то прескочим у мојој
трилогији?
- Тешко ће се обезбедити
и документарност самог догађаја... – бринуо је Протеј.
- Мислите: нема детаља
туђе несреће? – упита Прекобарац.
- Наравно – одговори
Протеј. Све телевизије живе од тога.
- То су ТВ пилуле среће
– објасни Раде. – Гледате туђе несреће и уживате што се то вама не дешава него
негде тамо, далеко...
- Уживати у туђим
несрећама – двоумио се Амик. – То ми делује морбидно.
- Али јесте тако – потврди
Протеј. – Ето, она рода која је разнела мој брод...
- Та рода је била дрон –
допуни га Амик.
- Али они који су је
послали јесу стварни и уживали су у томе.
- И не бојите се нових
напада?
- Не док сам са вама. Ви
сте тако непрофитабилни...
- Могло би се рећи: ми
смо ваша Сигурна кућа.
- За бизнисмене, да. Али
за вас... Шта ћете радити ако неки озлојеђени читалац, или сам аутор, одлучи да
страдате?
- Чекајте! – збуни се
Златана. – Хоћете да кажете да смо ми стално на сцени? А мени је коса тако
неуредна од ветра...
- Дивна је! – утеши је
ка5ан. – Обожавам када ме помилује по лицу.
- Али то, бити на сцени
а да то не знаш? – забрину се MNW. – То му дође
као скривена камера...
- Пре документарна
серија – исправи га Раде.
- Са књижевним претензијама
– знао је Амик. – Још мало па побуна ликова против аутора.
- Имаш тај проблем у
роману? – упита га Раде.
Амик потврдно климну.
- Занимљиво. Али то је
лако разрешити.
- Шта предлажеш? – упита
подозриво Амик.
- Дај им оно што желе –
убеђено предложо Раде. - Или их уразуми, без хепиенда.
- Мислиш да потопим брод
и да их оставим у води, на душу читалачке имагинације.
- Ниси ти толико наиван
– разјасни Раде. – Ти знаш да се читаоцима мора подилазити.
- Претпоставимо – лукаво
ће Амик – да смо ми ликови романа и да аутор треба да нас смири.
- За смирење? – замисли
се Раде. – Ка5ану ће дати Златану... А Златани уходан профил на Фејсбуку са
хиљадама пријатеља...
- Није лоше! – сагласише
се ка5ан и Златана.
- MNW ће добити улогу водитеља на ТВ...
- ... а Прекобарац кућу
на обали и неколико добронамерних суседа...
- Протеј? Да направи
нови бизнис којим ће се осветити за роду.
- А себи? – упита Амик заинтересовано.
- Да ме мој пријатељ
Амик пита за савет о роману и да то усвоји.
- Ох – изненади се Амик.
– Каква велика жеља! А мени?
- Теби? Па да објавиш
тај роман и да он не потоне у мочвару непрочитаних.
- Али то је немогуће! –
успротиви се Амик.
- Зато и јесте жеља –
објасни Раде.
- Остаће неостварена –
разјаснио је Амик – Пореметила би се равнотежа на којој почива књижевни свет.
Са једне стране је неколико тешких, политички натронтаних писаца...
а са друге
стране мноштво лебдећих, неполитичких или другачије мислећих...
- А ако ја финансирам
ваш роман? – понуди Протеј.
- Ех, господине Протеју!
– одазва се Амик. – Неће вам се свидети.
- Не бојте се, нећу га
прочитати. Разделићу га вашим пријатељима и читаоцима...
- Значи, стотинак комада
– убаци осветнички Раде.
- ... и свим својим
непријатељима, а њих је подоста – настави Протеј.
- Зашто њима? – упита
Амик.
- Каква освета! – опет
ће Раде.
- Да се збуне: шта тај
Протеј хоће? И док га они читају, прочитавају, подвлаче и траже мишљења, неће
ми сметати у бизнису.
- Роман за збуњивање и
узбуњивање – настави Раде.
Амик је ћутао, замишљен.
Имао је неку дилему.
- Па прихвати! –
наговарао га је Раде. – Може човек да се предомисли...
- Тада ће ваши
непријатељи знати – најзад се преломи Амик – где да пошаљу нове роде – убице.
- То сам сметнуо с ума –
покуњи се Протеј. – Ето како човек може да погреши чинећи добра дела. Хвала
вам, Амик, може се рећи да сте ми спасли живот.
- Каква дилема! –
одушеви се Раде. – Објављен роман или људски живот! Тога се ни аутор не би
досетио!
Миливој Анђелковић
Коментари
Постави коментар