ЧУВАРИ СВЕТЛОСТИ – 67. наставак

Арго је плутао, укотвљен поред пусте, мирољубиве обале. Око њега се љуљало ноћно небо, изнад њега су текле реке жмиркавих сазвежђа и светлосна паучина маглина. - Намигују ми - мазила се Златана ка5ану. – Јеси ли љубоморан? - Сваки трептај је један мој љубавни поздрав – удварао се ка5ан. - Дрхтаји небеских бића / блиставе главе младића / узбуркане крви... – изражајно изрецитова Протеј. - Чуј ти ово! – изненади се Амик. – Бизнисмен – поета! - Нису то моји стихови – пожури Протеј да се оправда. – Испевао их је један грчки песник, у част моје скулптуре „Глава младића“. - Још лепше! – прихвати Раде. – Бизнисмен – вајар! - Изложена је у атинском ...